На празник Преподобног Пимена Великог, Владика Димитрије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Свете Тројице у Гацку.
Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије Захумско-херцеговачке и приморске и гости из других епархија СПЦ. Након Литургије освећен је споменик припадницима Голијске и Гатачке бригаде Невесињског војно-четничког корпуса ЈВУО и цивилним жртвама комунистичког терора у Општини Гацко.
Након Јеванђеља бесједио је отац Велимир Ковач, говорећи о прочитаној јеванђељској перикопи и страдалницима Југословенске војске у отаџбини и цивилним жртвама, којима је подигнут споменик.
По Отпусту бесједио је Владика Димитрије, подсјећајући на ријечи васкршње химне која говори о гробу Христовом као извору Васкрсења – живоносном и љепшем од раја –нагласивши да је Бог дао живот, и привремени и вјечни, сваком људском бићу. Човјеку је потребно срце које може да прими ту благодат, а то се постиже праштањем и покајањем. Владика је пожелио да дан и споменик пред којим су се вјерни сабрали постану почетак праштања, помирења и саборовања у истини. Говорећи о покајању, Владика је појаснио да нико не заслужује да му нема гроба ни мрамора, да нема право на помен, да га Црква молитвено упише у књигу Живота. Да би се људи могли покајати, потребно је да се знају ране на бићу, како би се пред њима свако могао покајати. Потребно је праштање и покајање, не смије постојати селективност – гдје год је рана, гдје год је злочин, потребно је покајање – зато помен има једнаку важност како за покојне, тако и за живе, јер без помирења, покајања и праштања нема будућности.
