Свети синод Молдавске православне цркве (Московске патријаршије) заседао је 25. октобра 2025. у Кишињеву под председавањем Његовог Високопреосвештенства митрополита Владимира. Поред низа административних питања, Синод је установио и два празника, наводи се у Синодском извештају.
Прво су архијереји установили општецрквени празник Преподобног Макарија из манастира Сахарне (†1969). Митрополит Владимир је поднео извештај о томе, наводећи да је свети Макарије био локално канонизован у децембру 1994. године, али ће садашњом одлуком Сабора бити унет у Синаксар за целу Молдавску цркву. Одобрен је и текст житија светог Макарија.
Питање шире канонизације светог Макарија први пут је покренуто 2019. године.
Синод је одобрио и помесно поштовање чудотворне Злошке иконе Пресвете Богородице, која се празнује 24. јула/6. августа.
* * *
О чудотворној икони монаси Злошког манастира пишу:
Овом светом иконом послата је нова подршка нама, монасима, да подигнемо овако лепи манастир. Долазе јој за помоћ људи из целе Републике Молдавије. Она се зове Богородица Чудотворка за све оне који су у невољи. Током овог периода, од 1995. до данас, многи хришћани су примили разна исцељења, како духовна, тако и физичка.
Свакодневно се пред овом светом иконом читају молебан и акатист Богородици, помињу се на стотине имена хришћана који у овом животу имају разне тегобе. Већина хришћана долази у манастир Злоће да целивају ову чесну икону и да се њихова имена запишу како би се помињала на службама пред овом иконом Пресвете Богородице.
* * *
Преподобни Макарије је рођен у благочестивој породици 1888. године. Прича се да је његова мајка добила откривење пре његовог рођења, иако никоме није открила његов садржај, само је на свом лицу носила печат откривења.
Још као дечак увек је имао осећај богопоштовања и волео је да пева песме које је слушао у цркви. Једном када га је отац изгрдио и ошамарио, а он је одговорио: „Видећеш да ћеш ми љубити руку!“
Волео је да посећује манастир Сахарна и често је тамо путовао пешке. Био је ганут свиме што је тамо затекао: висока брда, хладни извор, скит са својом црквом у стени, лепо осликане цркве и милозвучне песме монаха.
Са 12 година убедио је родитеље да га пусте у манастир. У почетку је био одбијен због година, али је на крају убедио игумана Јосифа да га прими, импресионирајући га својом мудрошћу. Од самог почетка радосно је испуњавао сва поверена му послушања. Касније, примивши монашки постриг, умножио је своје врлине, показујући свима своју безграничну љубав и трпљење, и убрзо је рукоположен за јерођакона, а потом и јеромонаха. Он се у потпуности посветио проповедању речи Божје с љубављу.
Монаси и мештани су убрзо почели да га траже ради његове спасоносне речи, и он буде постављен за духовника манастира. Врата његове келије била су отворена за све. У то време почео је да чита молитве за оне који су захваћени демонима, и почела су да теку чуда и исцељења, за која из смирења није знао да се дешавају захваљујући његовим молитвама. Касније је унапређен за „игумена“ захваљујући својим многобројним врлинама, утемељеним у љубави према Господу.
Манастир је касније постао женски манастир, и оци су отишли у друге манастире. Али напустивши свој завичајни манастир, о. Макарије је добио благослов да се врати и служи као духовник монахињама.
Манастир је затворен 1964. године и претворен у психијатријску болницу. Провео је још 2 године у откопаном склоништу на ободу села, где су му људи остали блиски. Ту је, у свом заклону, крштавао и венчавао верне и поучавао народ речи Истине.
„Отац се свакодневно са Христом пењао на брдо Голготу, страдајући са Њим и уживајући у овом заједништву са Спаситељем света.“ Иако је био стар, Совјети су га приморали да ради са осталима, да носи камење из каменолома, гради путеве и обавља друге тешке задатке. Међутим, на крају му је због слабости и болести дозвољено да се повуче у родно село.
У ноћи са 22. на 23. април 1969. године о. Макарије, окружен пријатељима и духовном децом, мирно предаде душу своју у руке Божје говорећи смерно: „Слава Теби, Господе...“
После смрти наставио је да живи у срцима оних који су га познавали и обраћали му се у молитви, а његовим молитвама су чињена безбројна чуда и исцељења.
Манастир Сахарна је поново отворен 1991. год. Братство је од благочестивих сељана сазнало за свети живот преподобног Макарија, и горећи од жеље да над оживљеним манастиром има покровитељство светитеља, умолило је митрополита Владимира да откопа његове мошти и унесе их у манастир. Добивши благослов, његове мошти се нађене нетљене. Почео је поступак канонизације, а он је локално канонизован, прибројан сабору светих 21. децембра 1995. Његов празник пада 13/26. маја.
Свети Макарије је први локално канонизован светац у Православној цркви пост-совјетске Молдавије.
За наш портал превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
