Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, 29. октобра, у 21. недјељу по Педесетници, када наша Света црква молитвено прославља Светог мученика Лонгина Сотника, Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење свештенства и свештеномонаштво и молитвено учешће вјерног народа.
Након прочитаног јеванђелског зачала о сијачу и сјемену, сабранима се обратио протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, који је оцијенио да је од прича које нас уче спасењу, животу и како ходити кроз живот, ово једна од најљепших и најпоучнијих прича:
“Отац Јустин Ћелијски је рекао да нема љепше њиве Небеске од човјека, да је човјек створен да прима ријеч Божију, да је живи, свједочи и узноси. И та њива Небеска је најљепша да прими Небеско сјеме које води у живот вјечни. Чули смо да то Божије сјеме не налази свуда плода јер човјек је данас заокупљен много другим, а не оним узвишеним, и оне птица и она сува земља и оно трње, то је живот и оно што нам живот доноси. То су она искушења и болести и муке, али и наше себичности и самозатворености, то су оне ситнице које нас оптерећује, а које много не значе, и то нас гуши и то нас губи и то нас чини неплодним. То нас чини малим и униженим. Није човјек створен за то, створен је за много више и љепше, створен је да буде слуга Божији, брат Божији, сестра Божија. Али то може само ако је она Небеска њива, јер Ријеч Божја је сами Бог који силази и који се даје свакоме.”
По његовим ријечима на нама је хоћемо ли Бога пригрлити, загрлити, хоће ли све ове мале ствари бити велике и прве, или ће те мале ствари остати мале, а ове велике бити оно што нам је живот, јер живот прође у малим стварима, тако да и не осјетимо пуноћу живота и радости:
“Те мале ствари не дају плода, него велике, Небеске, вјечне, којим нас Господ обилно дарује сваки дан, а на нама је хоћемо ли их препознати и хоћемо ли се потрудити на тој њиви душе своје, да ли ћемо мало жртве пренијети, мало труда кроз живот да би били оно што јесмо, како Господ каже, да би били Његови и велики, да уђемо у радост Господа свога.”
Протојереј-ставрофор Слободан Јокић поучио је сабране да живот донесе много брига и муке, туге, али ако то гледамо са друге, Божије стране, у свему томе наћи ћемо смисао и дубину, мада и радост некад може да нас поквари, ако не умијемо да се радујемо себи и своме добру, али и добру ближњега и брата свог и сестре своје.
“То онда више није себичност, то је братољубље и богољубље и то је она плодна њива на којој Ријеч Божија, не само што ће се примити, него ће род дати. Призвани смо род да дамо, да умножимо таленте и дарове које нам је Господ дао, да их не траћимо на ситнице и пролазности, него да род дајемо за добро, за велико. То је оно сјеме Небеско којим нас Господ сије сваки дан. Со земљи, то су они који приме Ријеч Божију, сви смо призвани, и ви браћо и сестре, да будете со земљи, овоме свијету и овом жбуњу и овај неплодној земљи. И кад чује и ријеч Божију брзо га прође, али кад га наше дјело, наше свједочанство, потпомогнуто благословом Божијим, кад га задоји онда ће и оно рода дати, стоструко, каже Свето јеванђеље. Ако нема тога, онда нема смисла. Све је за данас и за јуче и брзо прође и заборави се”, истакао је отац Слободан.
Најљепши примјер те Небеске њиве је Свети Петар Цетињски, много је било трња и муке у његовом животу, али он се није се предавао, него је, како је истакао отац, стојао право у слободи, у смислу, и узносио и приносио и дарове добио и дарове давао. На крају протојереј-ставрофор Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, поручио је да смо позвани и призвани на светитељство, да пратимо примјере наших светих, као што је и Свети Лонгин чији спомен славимо.
“Да Господ да да нам живот не прође мимо нас, да га не осјетимо у радости пуноћи, миру, миру Духа Светога, да нас не заробе мале и ситне ствари, него велике и вјечне, оне нас неће заробити, него ће нас ослободити у љубави Божијој. Да оне испуне наш живот, а онда то да носимо овоме свијету и да свједочимо да смо Божији, да је Бог сишао на земљу постао и био један од нас. Зато је ова прича данас о Богу и о човјеку, и то је димензија једина, спасоносна – Богочовјек Христос, та највећа тајна оваплоћења, који је сишао и даровао нам да будемо плодно тле које даје род и онда живот да проведемо у благослову и са благословом и у трпљењу, како каже Свето јеванђеље, и онда ћемо бити они који имају уши и који чују и који говоре ријеч Божију. Да Господ да, благословом и молитвом наших светих, да нам живот у томе прође, да будемо добра њива Небеска, да примимо Небеско сјеме, Ријеч Божију и да тако прослављамо и живимо са благословом и у имену Божијем у Светој Тројици: Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин!”
