Ред светог великомученика Георгија притекао упомоћ
Његово Високопреосвештенство, архиепископ тив еријадски Алексије, који се налази у Гази, рекао је у недељу 15. октобра 2023. током телефонског позива да „[ИДФ] бомбардује улице да ослаби темеље стамбених објеката тако да ће се зграде урушити“. Људи којима је очајнички потребна храна и вода плаше се да изађу у потрагу за ограниченим намирницама које још увек постоје у Гази због страха од бомби и рушења зграда. Нигде није безбедно, чак ни њихови домови и цркве усред онога што Његово Високопреосвештенство назива „апсолутним, широко распрострањеним разарањем“.
Многи од оних који траже уточиште у Гази, обратили су се православној цркви светог Порфирија у срцу ратне зоне у Гази. Свети Порфирије је једна од најстаријих хришћанских заједница на свету и трећа најстарија црква коју је у 3. веку подигао свети Порфирије из Газе. Црква тренутно пружа склониште, храну и активности за 500 људи. Архиепископ Алексије каже да је око 95% православних хришћана – нешто више од 40% хришћанског становништва Газе. Осталих 5% чине остали грађани Газе. Његово Високопреосвештенство је отворио врата цркве свима којима је потребно склониште у Гази. Никога неће одбити, јер, каже, „сви смо ми деца Господња, а црква је уточиште свакоме коме је потребна“.
Црква има агрегат, али им брзо понестаје гориво да би радио. Понестаје им свега: хране, воде, санитетског материјала и горива. Људи спавају на столицама, клупама и земљи, јер нема доступних душека. Локална продавница душека и фабрика уништени су бомбама. Деци су потребне играчке. Многи старији имају здравствене проблеме и потребно им је лечење и лекови. Међутим, они су блокирани у граду који се разара око њих. Храна, вода, струја, лекови, гориво, па чак ни новац нису дозвољени. Његово Високопреосвештенство не зна колико ће трајати њихове ограничене намирнице. „Могло би бити десет дана. Могло би бити и више. Могло би бити много мање, у зависности од тога колико више људи дође.”
Најмање 10% хришћанског становништва Газе до сада је изгубило своје домове. Немамо извештаја о отприлике 60% заједнице која тренутно не тражи склониште у Светом Порфирију. Можда нећемо знати колики је губитак живота и имовине док се овај рат не заврши. Пошто још не можемо да обезбедимо залихе или новац за нашу напаћену браћу и сестре, архиепископ Алексије нам каже да ће стварна потреба бити после рата, најгора коју је икада видео за четврт века у Гази, јер ће његовој пастви бити потребна помоћ за обнову њихових домова. „Ово је наша отаџбина“, каже нам. „Нећемо је напустити. Наша судбина је са Христом и прихватамо све што Он допусти, било да живимо или умремо.”
У Гази нема више невладиних организација, непрофитних организација, па чак ни владиних функционера, осим Светог православног реда Светог великомученика Георгија, који је тек у недељу коначно успео да се повеже са Његовим Високопреосвештенством. Ниједна невладина организација која је била тамо, није била забринута за хришћане у Гази. Ниједан медиј се није позабавио тешким положајем хришћана у Гази. Његово Високопреосвештенство се осећао „сам и напуштен“ од свих осим од Христа. Рекао је Реду св. Георгија да смо „Светлост Христова у Гази“. На врло стваран начин, ми смо све што они имају. Архиепископ је рекао Реду: „Ми патимо. Потребна нам је помоћ, а нико не долази да нам помогне.” Свети православни орден Светог Георгија је са њима и спрема се да им помогне. Ми смо глас за оне без гласа, јер су одсечени од света ратом и блокадама.
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
