„Ако је неко живео литургијским животом, то је отац Арсеније“, архимандрит Михаило.
Служењем Заупокојене Литургије и монашког опела у манастиру Јовања, молитвено је испраћен сабрат ове светиње, отац Арсеније (Матић), упамћен као благ и трпељив молитвеник, коме су многи долазили ради разговора или исповести. Након опела које је служио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, сабраним свештенослужитељима, породици, пријатељима и духовним чадима оца Арсенија, обратио се архимандрит Михаило, игуман манастира, подвукавши да је његовог сабрата љубав према Богу вукла да иде Њему, а љубав према ближњима да им служи.
„Ако је неко живео литургијским животом, то је он. Сваки дан је служио Литургију, а ако неко дође да служи, обавезно би се причестио. Није могао да живи без сједињења са Христом. Литургијски човек од монашења до кончине“, истакао је отац Михаило, додавши да отац Арсеније није жалио себе, ни кад је имао телесне проблеме и болове. Али, имао је страх Божји, не онај који паралише, већ онај који ослобађа човека. Упамћен је и по узречици „Боже ме опрости“, на шта је подсетио и отац Михаило. „Много се људи молило за њега, а он је стално имао Бога у мислима. Ничим није желео да увреди љубав Божју, закључио је игуман јовањски, који је и началствовао Заупокојеном Литургијом.
На молитвеном испраћају оца Арсенија окупио се велики број људи, оних који су му прилазили, не би ли чули речи утехе, охрабрења или оснажења. Рођен је 1956. године у Бабиној Луци. Монашки постриг примио је од блаженопочившег Епископа ваљевског Г. Милутина у манастиру Јовања, у којем је молитве приносио до краја свог земаљског живота. Сахрањен је на монашком гробљу.
Извор: Епархија ваљевска
