Преподобни Јован Дамаскин: О гневу
Гнев је узаврелост крви која је при срцу, и бива због испаравања или због узмућивања жучи; због тога се гнев и назива “жуч” и “жучност”. Понекад, опет, бива да гнев постаје жеља за осветом: јер када нам се чини неправда или када сматрамо да смо оштећени, љутимо се, и тада наша страст бива мешавина жеље и гнева.
Постоје три врсте гнева: јарост, која се назива жуч и жучност, те зловоља и срџба. Јер гнев који има свој почетак и пораст, назива се јарост и жуч и жучност. Зловољом се, опет, назива жучност која траје, а то је злопамћење; а зове се тако јер трајно пребива и остаје у сећању. Срџба је, пак, јарост која вреба прилику да се освети, а назива се тако јер пребива у срцу.
Штавише, гнев је пратилац разума, односно осветник жеље: јер када неку ствар пожелимо, а неко нам то ускраћује, гневимо се против њега као да нам је неправда учињена, јер, зацело, разум просуђује да то што је било заслужује негодовање оних који се по својој природи држе сопственог реда.
