Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија изговорена на светој Литургији служеној на Савиндан 2024. године у храму Светог Саве на Врачару
Драга духовна децо Светог Саве, нека је срећан и благословен данашњи дан, нека је срећан и благословен данашњи празник, јер, ево, славимо управо њега, нашег духовног оца и пастира. Славимо оног који је једампут за свагда утро стазу којом већ осам векова наш народ гази, оног који је одредио крајњи циљ и домет пута којим идемо, а то је пут који води у живот вечни. Сав окупан у Христу, сав погружен у Христу, Сава је једампут за свагда одредио православни пут као пут нашег народа, као пут који води у живот вечни. Стога већ осам векова сви православни Срби, од најмањег узраста до најстаријих глава, од најобичнијег једноставног човека до краљевских круна, сви на данашњи дан узносе молитве Светом оцу Сави да он буде тај који заједно са нама, молитвено покривајући свој народ, приноси наше уздахе, наше намере, жеље и потребе пред престо живог Бога, Господа његовог и нашег, Спаситеља Исуса Христа.
Многи се питају како то да он, светитељ Божји, кроз векове на једном месту окупља све оне који су обележени српским именом и како то да је заправо он име и презиме нашег рода. Једноставан је одговор, браћо и сестре. Иако на први поглед може бити да због свега онога што је он учинио за наш народ многи помисле да је то магнет који нас окупља око имена Светог Саве. Многи могу помислити да због тога што је био велики градитељ – јер заиста јесте био због тога што је зидао светиње, цркве, храмове велелепне у земљи у којој је живео његов и наш народ, али и ван простора на којем живи наш народ и на којем је живео – да због тога што је дизао храмове у славу Божју; или због тога, неко ће помислити, што је градио мостове и са Истоком и са Западом, што је успостављао односе са Римом, али и са исламским светом; или може бити због много тога што је успоставио законодавство у нашем народу; или што је градио школе, болнице и путеве… Да, све су то чињенице и обриси његовог лика због којег се ми сабирамо у данашњи дан и славимо његово име. Да, заиста у свему томе Свети Сава је био велики и непревазиђен од његових дана до наших дана. Да, заиста због тога га и славимо и величамо, али није то оно што нас пре свега и изнад свега сакупља око његовог имена.
Око његовог имена сабирамо се, браћо и сестре, зато што је он читаво своје биће сабрао око Бесцен блага, око Непроценљивог бисера, око Камена темељца историје људског рода, зато што је сав био сабран умом, срцем и телом око Христа и у Христу. Славимо га зато што га је Бог – јер се својим подвигом, молитвом, преобажавањем благодаћу Духа Светог, покајањем и свим јеванђељским и богочовечанским врлинама сабрао у Христу – учинио светим, јер је Бог благодаћу својом засијао кроз њега и у њему. Због тога се пре свега сабирамо око Светог Саве и у Светом Сави и због тога је он, пре свега и изнад свега, наше име и презиме. Баш због тога што је био преображен човек, што је био човек молитве, човек вере, Свети Сава је могао да утисне свој и Божји печат у сваку своју стопу, у све оно што је он радио и градио тако да то буде трајна вредност за наш народ.
Светост је, браћо и сестре, у његово време, поред свега осталог што је потребно, била најпотребнија. Како је било онда тако је и данас. Поред свега другог што је човеку потребно, поред земаљског хлеба и свега оног што тај земаљски хлеб символише, изнад свега и пре свега човеку је потребан небески хлеб, потребна му је благодат Божја, потребна је светост. Потребна је врлина, потребно је добро. Потребно је да ми имамо врлину, потребно је да ми будемо добри, добри у јеванђељским врлинама, у испуњавању закона Божјих и речи Христове. Кад то чинимо онда смо заиста достојни имена Светог Саве, имена његових наследника и онда идемо његовим путем. Зато је сваки Савиндан, браћо и сестре, смотра нашег народа. То је дан када се врши рентген наших срца и нашег ума, рентген пред благодаћу Духа Светог. То је магнетна резонанца у којој се препознаје ко смо и шта смо. У том тренутку ми немамо дилеме ни ко смо, ни шта смо, ни одакле смо, ни којим путем треба да идемо. У том тренутку, стојећи пред Светим Савом, ми заправо стојимо пред живим Богом, пред Христом, пред огледалом, пред критеријумом и видимо чисто и јасно да ли идемо путем Светог Саве, путем који нас он води, а то је пут који води у живот вечни. Тада видимо да ли смо пошли путем који је стран Светом Сави, који је стран Христу, који је стран нашем спасењу, стран нашем бићу.
Зато, браћо и сестре, и данас, као и сваког дана, али посебно данас на Савиндан, нека би Господ дао да се сетимо да смо светосавци, јер тада смо Христови. Основна одлика светосавља јесте вера у Христа, јер вером је Свети Сава чинио све што је чинио. И зато све што је чинио јесте трајно, јесте вредно за нас, Преиспитајмо своја срца, завиримо у себе, запитајмо се каква је наша вера. А јасно ћемо то од споља препознати, јер Свети Сава би данас рекао, онако како је сам то чинио, да нам је најпотребнија вера, а да из те вере најпре и пре свега треба да се миримо као истинска браћа међу собом, да имамо мира у својој породици, да имамо мира са онима са којима радимо у одређеним колективима, да буде мира у школама, да буде мира у нашем друштву, да нема поларизација непремостивих, да није мржња последња реч која нас одређује. Свети Сава је измирио своју браћу, јер је знао да ако постоје сукоби међу браћом онда нема мира ни за једног, онда свако појединачно постаје лак плен за евентуалне ловце на људске душе, постаје плен којима се хране други. То би рекао сигурно Свети Сава данас држећи смотру међу нама: Браћо, измирите се! Праштајте једни другима! Слушајте једни друге! Имајте поверења једни у друге! Кад сте се огрешили једни о друге тражите опроштај, јер само у том јеванђељском менталитету живеће дух Светог Саве, живеће и биће присутна благодат Божја и сам Господ међу нама!
Браћо и сестре, нека би молитве Светог Саве и он лично био са нама сваког дана као наш подсетник, као наш сапутник али и као наш молитвеник пред Господом како бисмо заједно са њим имали радост у души, мир у срцу и светост у уму да бисмо онда истински и на прави начин, носећи име Светог Саве, славили Једног у Тројици Бога, Оца и Сина и Светог Духа, сада и увек и у векове векова. Амин!
Извор: Инфо-служба СПЦ
