Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, као врховни покровитељ и редовни професор Православног богословског факултета у Београду, посетио је 27. јануара 2024. године, на празник Светог Саве, ту највишу образовну установу Српске Православне Цркве и беседио на традиционалној Светосавској академији:
– Велики је благослов да смо се сабрали на данашњи дан овде, у високошколској установи наше Цркве и истовремено чланици Београдског универзитета, на Богословском факултету, факултету који је извор и основа сваке врсте просвете и просвећивања у нашем народу. Није случајно што је наша Црква изабрала Светог Саву да он буде молитвени покровитељ за све оне који овде уче и које се уче, који долазе и пролазе. То није случајно, јер не само да је Свети Сава први Архиепископ наше Цркве, него је он аутентични, универзални и остварени човек образован по лику и подобију Христовом и зато је он истински први богослов наше Цркве, а то није случајно због тога што се у његовој личности открива шта то значи бити богослов. У личности Светог Саве се јасно огледа да свако знање, без обзира на области и на контекст живота, може постати рај, може водити у вечност и може бити простор пројаве вечности онда када је оно продуховљено. Другим речима, не постоји ништа што је створено а да није позвано да буде духовно. Духовно, пак, постаје тако што своје извориште и начин свог постојања црпе из благодати Духа Светога, а благодат Духа Светога почива тамо где постоји јеванђељски етос и јеванђељски начин живота, тј. тамо где је предуслов онога што мислимо, говоримо и чинимо вера, вера у Христа. Тада из вере проистиче молитва и свеукупни подвиг јеванђељски, подвиг преображавања од слике до прилике по којој смо створени, од онога што нам је дато до онога што нам је задато, па све до, како каже апостол Павле, тренутка када кличемо: Не живим више ја, него Христос у мени! Дакле, из тог разлога Богословски факултет јесте место у коме се учи наука над наукама. Свака наука јесте трајна, далекосежна, плодотворна и човекољубива онда када је утемељена на богословској оријентацији, када има богословски оријентир, када зна да је све што је дато дато због тога што је задато да на крају буде у славу Божју. Стога, важно је овде рећи да знање, било оно и богословско, не може бити плодотворно, не може – једном речју и напросто – бити нама на корист уколико је одвојено од вере и молитве. Свети Сава у том смислу је истински и прави покровитељ, али и онај који надахњује, онај који је пример за углед зато што његов живот почива на молитви и све у његовом животу указује на то.
***
Свечаној академији, коју је поздравним словом отворио протојереј проф. др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета, присуствовали су др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједицама Министарства правде; г. Мирослав Ивановић, председник Општине Палилула; проф. др Дејан Борисов, декан и продекан Православног богословског факултета Свети Климент Охридски из Скопља; доц. др Симон Малменвал са Теолошког факултета у Љубљани; као и представници више факултета Универзитета у Београду.
Светосавску беседу одржао је презвитер проф. др Србољуб Убипариповић, који је позвао да се, сходно речима тропара Светитељу Сави, запутимо богослужбеним и богословским стазама које су пропутиле Савине стопе, које нас воде ка целовитијем и садржајнијем поимању наше припадости Небеској Отаџбини.
Светосавску академију су украсили хор студента Православног богословског факултета и квартет који су сачињавали вокали Тања Андрић и Наташа Рашић уз пратњу Добриле Миљковић на клавиру и Петре Миљковић на виолончелу. На крају свечаности декан је поделио дипломе студентима који су успешно окончали своје образовање на Православном богословском факултету.
Прослава Савиндана на Богословском факултету у Београду почела је синоћ празничним бденијем којим је началствовао Преосвећени Епископ љипљански Доситеј, викар Патријарха српског, у параклису Светог Јована Богослова где је јутрос служена и света Литургија.
Извор: Инфо-служба СПЦ
