Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служуое је јутрос, на Савиндан Свету службу Божију у цркви Светог Саве у Тивту. Саслуживало му је свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске.
Након Литургије храм је опходила празнична литија и благосиљан и преломљен славски колач.
Митрополит Јоаникије је у архипастирској бесједи сабранима на Светој служби честитао празник Светог Саве Српскога, уз ријечи да што год говорили о Светоме Сави, не може се изоставити оно што је за нас најважније – он је први српски архиепископ, оснивач Жичке архиепископије самосталне Српске Православне Цркве.
“Много је важно да видимо која личност је у темељима наше Цркве кога је Бог послао као свога апостола српском роду и шта се све од њега можемо научити. Јер, да је било некако другачије, да се српска архиепископија успоставила неким склопом историјских околности, а да није било важно ко је њен оснивач, она не би имала такву животну силу, не би имала такву блиставу историју и не би родила такве светитеље. Он је заиста духовни отац српскоме роду”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Владика је нагласио да се Свети Сава на Светој Гори уподобио Светом Јовану Крститељу који је овдје на земљи постигао анђелски живот.
“Јер је провео деценије у посту и молитви борећи се са својим страстима да побиједи себе, да очисти своју душу и своје срце да би се у његовој души и његовом срцу огледнуло лице Божије и свјетлост Божија да би се настанила у његовој души”, казао је Владика Јоаникије.
Подсјетио је да је Свети Сава, заједно са својим светим оцем Симеоном – Немањом и светим братом краљем Стефаном Првовјенчаним постао ктитор манастира Хиландара, највећега духовног огњишта српског рода,
“Манастир Хиландар игра највећу улогу у одуховљењу нашег народа. А Свети Сава је највише водио рачуна да се оснивају свети Божији манастири, да се српска земља испуни духовношћу, да се монаси баве и молитвом и стварањем, образовањем и просвећивањем свога народа. Зато је Свети Сава духовном силом испунио и успоравио своју архиепископију и дао јој снагу да напредује, да расте и дао српском роду замах да ствара, да напредује, да се бори да достигне духовне вриједности, да их његује и чува и да тако иде путем Божијим”, истакао је Митрополит Јоаникије.
Рекао је и да се о Светом Сави говори као о првом српском књижевнику.
“Било их је и прије, али он има толики значај да се помиње као први. А за њиме, по угледу на њега, имамо велике књижевнике, па ако хоћете – од тога времена до дана данашњега. То је неки посебни дар нашем роду”, казао је он.
Поставио је питање да ли би било Његоша без Светога Саве, без тог библијског, светоотачког, светосавског предања. Не би га било, не би имао одакле да дође. Јер, он је изникао из тог предања, из тог наслеђа. Свети Сава је успоставио највећи стандард у култури и у стваралаштву”, рекао је Митрополит Јоаникије.
Светосавски коријени у српском народу су живоносни коријени, рекао је Владика Јоаникије, а Свети Сава је био духовник своме роду, не само за вријеме земаљскога живота него и послије свога упокојења.
“И послије спаљивања његових светих моштију на Врачару, кроз цијелу историју и до дна данашњега. И ове светосавске свечаности које имамо у Црној Гори показују да се Свети Сава сјединио са својим народом, да га и даље духовно води, да је и даље међу нама присутан, можда присутнији него у ранијим временима. А то можемо рећи, јер смо доживјели духовну обнову последњих неколико деценија, прошли кроз мукотрпни пут обнове и хвала Богу, те прве полодове духовне светосавске обнове уживамо ових дана кад видимо ову дјецу, не само на светим богослужењима него и на многим културним и духовним свечаностима оје организујемо поводом празника Светога Саве”, поручио је Митрополит Јоаникије.
На крају сабрања дјеца с вјеронауке извела су празнични програм, а свештенослужитељи су их даривали светосавским поклон пакетићима.
