На Атинској Поликлиници где је служио Свети Старац Порфирије имали су неколико животиња које су им користиле за експерименте. Међу њима је био један пас овчар који је долазио код Старца Порфирија и правио му друштво у канцеларији болничког храма светог Герасима (у Грчкој свака болница има своју цркву). Старац се бринуо да пас није гладан и жедан, увек је нешто имао за свог друга.
Једног поподнева сазнао је да су пса користили за неко истраживање и да није могао да издржи експерименталну операцију. Старац је питао особље где се налази пас. Упутили су га у део где су били фрижидери. Отворио је фрижидер и видео мртвог пса овчара.
Обратио се псу: Шта су ти урадили несрећниче! И тада, сведочи Старац, беживотни пас мрдну репом опраштајући се од њега последњи пут у знак захвалности за брижну љубав.
Светитељи имају рајски однос човека и творевине који превазилази смрт. Светитељи су истински Еколози, истински Зелени. Не данашњи аномални тип зоофилије и активизма који има за циљ само огромну личну добит разних лобија и која се своди на обожавање животиња, и не само...него равнодушност,чак и мржњу и презир према човеку, најнепоштованијем створењу на земљи, у корист тобоже паса и мачака.
Нектарије, митрополит Арголиде
Извор: Епархија зворничко-тузланска
