Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован изговорио је јеванђеоску беседу у храму Светога Јована Владимира у Минхену, у недељу 35. по Духовима, 4. фебруара 2024. године.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, Господ пита слепца шта жели да учини за њега. И он наравно одговара, шта би друго него да учиниш да прогледам, да поново видим. У Светим Писмима се помињу две врсте слепила, једно је телесно слепило а друго је духовно слепило. Крштење којим смо сви ми крштени, којим смо данас овде сабрани или који ћемо бити крштени назива се још и свето просветљење. И нико сем оних који су од Бога просветљени, Који обасјава свакога човека који долази на свет, не могу да виде истину Божанског откривења која нам је дарована. А та истина Божанског откривења понајпре и понајвише се види и искуствује на овоме светоме месту на коме смо данас сабрани. И ми попут слепога човека, свесни да заправо, иако видимо телесним очима, у ствари веома мало видимо. И ми треба да завапимо ка Господу и да Га замолимо, да учини да прогледамо, да учини да нам се отворе очи да видимо истину која нам је дана и која нам је откривена а то је истина о будућем царству Божијем и о вечном животу.
Ми се рађамо, страдамо, патимо, болујемо, умиремо и у свему томе ми хришћани смо, ако прихватимо крст свој да га носимо, који нам је дан и благословен, налик Господу Исусу Христу, у Којег смо се крштењем обукли, јер пре него што је било ко од нас страдао и пре него што је било ко од нас страда, страдао је Господ Исус Христос за све нас на крсту. Зато су наша страдања учествовање у Његовим страдањима и зато нам та страдања Његовом силом и Његовом моћи неће пасти тешко, али та страдања се, као што знате не завршавају страдањима него се завршавају васкрсењем из мртвих. Зато ми, који смо данас на овоме месту сабрани али и сви они који поверују у Христа и крену за Христом и сви који просветљени Светим крштењем и облагодаћени животворним Господњим Тајнама Његовог Тела и Крви су заправо они који су већ васкрсли из мртвих и зато смрт више, ма колико она изгледала снажно и јако, не господари нама, драга браћо и сестре, јер смрт више, након Христовог васкрсења, нема никакву моћ, а када смрт нема никакву моћ онда она, ни било шта што је везано за смрт не може више ни да нас плаши и зато нас та истина и сила и снага васкрсења Господњег чине слободним, слободним од греха а то истовремено значи слободним за љубав, и то не љубав овога света, која човека везује за човека без Христовог посредовања или љубав која човека веже за било шта материјално на овоме свету. Не! Него је то љубав која надилази све оно што је овоземаљско и овај свет и све што је у овоме свету види другачијим, новим очима. И да би тај свет и наше односе и једни друге видели тим другачијим очима, потребно нам је да Господ учини да видимо.
Нека би Господ дао да данас угледамо Његово Свето васкрсење, да се причестимо Његовим Животворним Тајнама и да постанемо као апостоли и сви они којима се Господ по васкрсењу јавио, сведоци Његовог васкрсења и да та светлост Господњег васкрсења буде оно што нас води кроз живот и што светили у нашим срцима. И да иако живимо у свету који у злу лежи, који нам непрестано намеће динамику умирања, смрти, мржње, страдања, да ипак, без обзира на све то као они који су христоносци, носимо светлост истине у нашим срцима и да та светлост буде сведочанство и овоме свету у коме живимо. Како се каже на почетку Литургије, да се светли светлост наша и да људи виде наша добра дела да би прославили Оца нашега Који је на небесима, Који једнако љуби и зле и добре и зато ми као хришћани и сведоци васкрсења треба да волимо све људе и тек онда када смо у стању да заволимо свим срцем и наше непријатеље, и да се молимо за њих, тек тада смо истински и прави сведоци Христовог васкрсења. Јер знамо да ко год и из кога год разлога нас мрзи, да је он заправо заслепљен и треба да се молимо Богу, да и Он прогледа и да се и Његове очи отворе и само тада и тако јесмо и можемо бити сведоци Христовог васкрсења, јер знамо да је васкрсење истовремено и преображење и да они који су васкрснути из мртвих као што смо ми хришћани, више не могу да страхују ни од чега и ни од кога, него могу једино и само да воле.
Нека вас Господ благослови и нека вас чува молитвама Светога апостола Тимотеја, чији спомен данас славимо и Свих светих у све дане вашега живота, нека чува ваша срца и нека вас крепи и храбри на љубав и на сабирање на овоме светоме месту, које је највеће и најважније место нашега охрабрења у Христовом васкрсењу, амин.
