На Лазареву суботу, 27. априла 2024 године, Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслужење Преосвећеног Епископа шабачког г. Јеротеја, поводом двеста двадесет година од Боја на Чокешини, началствовао је светим евхаристијским сабрањем у манастиру Чокешини.
У евхаристијској беседи епископ Исихије је истакао:
„Васкрсење које је Господ показао данас се разликује од Васкрсења које ће показати и које ћемо сви заједно прославити у ноћи Пасхе. Господ овде оживљава умрлог човека, али тај човек ће поново умрети, као што се и десило након много година и опет ће чекати коначно Васкрсење. Господ васкрсава из мртвих за вечност и од тада нам даје вечни живот. Данашњим празником Господ нам показује да може да врати у овај живот, јер ми не можемо да схватимо и замислимо живот вечни и зато враћа Лазара у овај живот. Васкрсење Лазара нам показује како мртвац устаје и долази у повојима, а Васкрсење Христово не можемо да видимо и опазимо, немамо приказано на иконама, и тиме нас Црква учи да Господ по благодати чистим срцима и онима који имају веру открива ову тајну колико је нама дато и могуће да схватимо“.
На крају Литургије, епископ Јеротеј је заблагодарио епископу Исихију на радости данашњег евхаристијског сабрање и упутио поучно слово вернима о данашњем празнику и догађају који нас сабрао у овој древној светињи.
Након свете Литургије, у спомен на Лазареву суботу 1804. године, на Бој на Чокешини, епископ Исихије је у молитвеном присуству епископа Јеротеја служио испред спомен костурнице у порти манастира помен пострадалим јунацима, браћи Недићима, Глигорију и Димитрију, и јунацима који су са њима положили своје животе у борби против вишеструко надмоћније турске војске.
У свом слову, након помена, епископ Јеротеј је истакао:
„Ово свето и заветно место на којем смо се данас окупили да се над мученичким костима чокешинских јунака помолимо за њихове душе и да се сетимо њихове храбрости и подвига, све нас чини поносним, јер нам је милост Божија, ничим заслужено даровала, да будемо и по вери и по крви њихови потомци. Али пре свега, ово место треба да нас обавезује и да нас подсети на огромну одговорност коју наше поколење има, како према жртви браће Недића и њихових хајдука, тако и према жртви и труду свих наших духовних и телесних предака. Поред те одговорности према нашој прошлости, ми имамо једнаку одговорност и према нашој будућности, тј. према српској младости. Само уколико конкретним делима будемо последовали за чокешинским јунацима, бићемо добри синови и кћери својим родитељима и прави учитељи својој деци. А последовати њима, не значи само ратовати са душманима и гинути на бојном пољу. То пре свега значи живети њиховом вером у Христа, владати се према закону Јеванђеља, горети љубављу према Богу и према ближњима. А онда и ратовати, али пре свега против свега онога што је у нама лоше, што је нељудско и противно Божијој вољи. Јер ми хришћани, према речима великог Апостола Павла, не ратујемо против тела и крви, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју (Еф. 6,12). На концу, последовати браћи Недићима и њиховим храбрим друговима, значи и дићи се на оружје и супроставити се непријатељу, али никада као они који нападају и отимају туђе, већ само као браниоци и чувари своје земље и свога образа“.
Након епископа, присутнима се обратио Милан Југовић, помоћник градоначелника Лознице, а историчар Горан Вилић је одржао историјски час посвећен Боју на Чокешини.
У наставку је уследио културно-уметнички програм, а сабрање је завршено трпезом љубави у манастирском конаку.
Извор: Епархија шабачка
