„Сваког прољећа гледамо како се умрла природа буди. Током зиме све спава, а када се појави сунце и када загрије све се поново рађа. Тако ће се десити и када се појави сунце правде – Христос“, рекао је епископ Кирило.
Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске служио је на Лазареву суботу Божанствену литургију, у храму Светог Четверодневног Лазара у Великој Писаници.
Владици Кирилу саслуживали су свештеници протојереј-ставрофор Душко Спасојевић, архијерејски намјесник загребачки, јереји Славомир Гвојић, парох из Велике Бршљанице, Драган Топић, парох нарћански, Немања Ђурић, парох у Сиску и ћакон Петар Козакијевић из Загреба, уз молитвено присуство домаћина, јереја Миломира Гвојића, пароха великописаничког и вјерног народа из Велике Писанице и оближњих мјеста.
У литургијској бесједи владика Кирило је истакао да, иако је, Господ све створио добро први људи су грехопадом довели до јаза између Бога и твари и у нашу природу ушла је смрт коју није Бог створио.
Епископ Кирило је у бесједи појаснио да је Спаситељ свијета једини могао да исцијели рану Адамову и да исцијели у потпуности људску палу природу. Смрт је постала моменат рађања за будући, вјечни живот. Васкрсење је упоредио са природом која нас окружује и која сваког прољећа васкрсава. „Сваког прољећа гледамо како се умрла природа буди. Током зиме све спава, а када се појави сунце и када загрије све се поново рађа. Тако ће се десити и када се појави сунце правде – Христос – душе ће процвјетати, обновиће се и обновиће своју одјећу тјелесну. Сви ће васкрснути, а они који буду у том тренутку живи, они ће се преобразити и сви ћемо бити узнети у сретање Господу у ваздуху и тако ћемо вазда с Господом бити“, рекао је владика Кирило, наводећи ријечи светог апостола Павла.
Епископ Кирило је рекао да не треба да искушавамо Бога нити да тражимо чудо да бисмо вјеровали у Бога. „И ми морамо сами учинити одређени напор за васкрсење, јер вјера без добрих дјела је мртва. Треба да се молимо, да постимо, да чинимо добра дјела. Нарочито милостињом ко може да помогне ономе који нема и на тај начин да стекнемо својства захваљујући којима ће нас Христос при свом другом доласку препознати као своје“, рекао је епископ.
Након литије око храма, освећени су славски дарови и гране врбице, а заједничарење вјерног народа и свештенства са епископом, настављено је за трпезом љубави која је уприличена захваљујући Српском националном вијећу и општини Велика Писаница.
Храм Светог Четверодневног Лазара саграђен је 1713. године. Данашњи изразито висок звоник подигао је „хрватски протопоп Никола Поповић“, касније лепавински архимандрит Никифор. Храм је имао лијеп и велик иконостас, рад Јована Четиревић Грабована. За вријеме Другог свјетског рата црква је срушена од стране усташа, остале су само зидине. Уништен је иконостас и скидани су горњи редови цигле са којима су грађене околне господарске зграде. Након рата, црквена општина је обновила храм али не у првобитним габаритима. У посљедњем рату црква је демолирана, а парохијски дом из 1820. године био је потпуно разрушен. Парохијски дом обновљен је након рата, а 2008. године у храм је постављен нови иконостас.
