У шесту суботу Великог поста – четверодневног Лазара, Владика Димитрије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске.
У јеванђељској бесједи Владика Димитрије најприје је описао свијет и људе, међу којима се десило васкрсење Лазара, нагласивши затим да Христос по први пут не захтјева да се вијест о чуду не разноси. Повезаност чудесног догађаја у Витанији са одлуком старјешина да убију Господа, показује колико је страшна људска слобода. Ако лик Христов – све што је учинио за човјека од стварања до Васкрсења, не дотакне срце човјеково, тако да човјек пожели добро, пожели да се сједини с Њим, сва чуда, па чак и да неко устане из гроба као Лазар, не могу довести до тога да човјек препозна Господа – да Га унутрашњим бићем доживи као свога. Зато је највеће чудо покајање, могућност да човјек види своје гријехе неочајавајући, да се покаје, измјени живот промјенивши настројење и крене за Господом.
Захваливши се, по Отпусту, на добродошлици и честитавши Крсну славу старјешини храма оцу Душку, Владика Димитрије је пожелио сабраним вјерницима да наступајући празник дочекају у радости.
