Спомен Милици Ракић
Срце кроз које је прошла
Оштрица милостивог мача,
Може ли икад закуцати
Од глувог и немог плача?
Срце устрептало, крхко,
Лептира крило дечије,
Зар оно је могло мрзети,
Прозрети намере нечије?
Или у игри и смеху, трку
Ланета милног, невиног,
Угасити јој незреле снове,
Неко ко није Анђео, ни Бог?!
Нека уздрхте им врапчија срца,
Што их прогони пој Серафима,
Божји је огањ страшан и киван,
Нек уздрхте недуше злотворима!
* * *
Све до сада објављене садржаје духовне поезије Невене Милосављевић можете да прочитате ОВДЕ
