Томину недељу, на празник Светог Василија Острошког, 12. маја 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Светог Василија Острошког на Врањашу, чиме је прослављена слава ове монашке обитељи.
Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Арсеније, настојатељ манастира Бешенова и професор у Карловачког богословији, игуман Јустин Стојановић из Сремских Карловаца, протојереј Жељко Кусић, парох сремскокаменички, јереј Јовица Михајловић, парох мартиначки и епархијски протођакон Горан Власац.
Током богослужења, Његово Преосвештенство је сабраном верном народу надахнуто беседио о житију Светог Василија Острошког Чудотворца, али и о његовом „чудесном подвигу охристовљења читаве Херцеговине и њених житеља“. По завршеном Евхаристијском слављу, освећени су славски дарови и приређена је трпеза љубави, трудом овдашње монашке обитељи.
Манастир Светог Василија Острошког основан је у близини села Манђелоса, на потезу познатијем као Јоргованиште. Локално предање каже да су још антички Римљани користили овдашњи извор како би чистом водом снабдевали Сирмијум. Вековима касније, Турци су на том месту направили бању са лековитим блатом, о чему сведоче и остаци камених, муслиманских споменика. По другој легенди, на Врањашу је Преподобна мајка Ангелина напојила своје коње, док је из Крушедола путовала према Беркасову. Наводно, био је један од ретких извора који нису били инфицирани током епидемије куге, од 1738. до 1741. године. Вероватно је због тога постао предметом религиозних осећања, а довођен је и у везу са Светим бесребреницима и чудотворцима Козмом и Дамјаном. По речима првог духовника ове обитељи, протојереја Мирослава Јосимовића из Манђелоса, о древности ове светиње сведоче и стари хришћански гробови, који су откривени испод садашњег храма.
Благословом Преосвећеног Епископа Василија, 2008. године, одлучено је да се над врањашким извором изгради манастир. Идејно решење усвојено је 2010, да би грађевински радови били започети 2011. године, када је урађено и подно грејање, под надзором протојереја Јосимовића. Ктитори храма Светог Василија Острошког су Милан и Сенка Миланковић из места Бродац (Република Српска). Због заиста инспиративног подвига, на предлог Епископа сремског Господина Василија, Свети Архијерејски Синод одликовао их је орденом Светога Саве. На месту данашњег манастира, преминула је њихова тринаестогодишња ћерка Милена, поставши на тако болан и трагичан начин његов оснивач.
Извор: Епархија сремска
