Програм овогодишње манифестације „Дани Светог Василија Острошког“, која се у Никшићу организује од 1996. године, а у организацију, последње три године, уз Епархију будимљанско-никшићку и Црквену општину Никшић, укључена је и Општина Никшић, почео је 7. маја у Парохијском дому, промоцијом Зборника радова „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“.
Сабрање је благословио протојереј др Никола Маројевић, указавши на лијеп начин сарадње организатора манифестације, посвећене Светом Василију Острошком Чудотворцу, који је слава Саборног храма и слава града Никшића.
Предсједник Општине Никшић је навео да је научни скуп, посвећен 350. годишњици од престављена Светог Василија Острошког, одржан 9. и 10. маја 2021. године, у данима када су структуре ове локалне самоуправе у Никшићу почињала свој мандат.
„Наша прва активност као нове локалне самоуправе било је учешће у „Данима Светог Василија Острошког“ и учешће у форми званичних представника Општине Никшић на литији Светог Василија 12. маја. Заиста нам је било тада задовољство што смо на такав начин, благословено, започели овај наш посао, ми смо осјећали потребу да се свему томе одужимо и 2022. године смо већ учествовали као суорганизатори Дана, а у 2023. години и формално, дакле, покренуо сам измјене статута, Скупштина их је усвојила, Свети Василије је постао и званично оно што неформално, већ, годинама јесте – дан заштитника, слава Општине Никшић. Констатовали смо, запало је нас као генерацију политичара и локалне самоуправе, да констатујемо званично оно што се одавно знало, а видимо да је у данашњој Црној Гори врло тешко саопштити ствари које су истините. Никшић их је саопштио, Никшићу то и припада. Нека нас и даље благослов ових Дана прати, надам се да ћемо сви заједно остати достојни свега тога“, рекао је Ковачевић.
О животном путу Светог Василија Острошког, који је био „прожет истинском љубављу према Богу и према првом српском Архиепископу Светом Сави“, говорио је историчар мр Илија Бајовић. Оцијенио је да је Стојан Јовановић, монашки Василије, живио у изузетно тешким и бурним временима турске окупације и покушаја Католичке цркве да изврши поунијаћење православног народа на овим просторима.
„Заиста су наши преци били благословени, јер је Божијим провиђењем Митрополит Василије дошао у наше крајеве, у тренутку када нам бројни историјски догађаји нису били наклоњени, када је ваљало бити достојан времена у коме се налазио и Свети Василија, а са њим и народ српски. Свети Василије ће премјестити сједиште Митрополије из манастира Светог Луке у Жупи у манастир Светог Димитрија у селу Попи крај Оногошта. Митрополит Василије је 1664-1665 године прешао у Острог, његову Свету Гору, мјесто за којим је и раније чезнуо да се осами, и у испосничкој пећини Преподобног Исаије, остатак живота проведе молећи се Господу Богу и Светом Сави“.
„Године 1665. уз благослов Светог Василија јеромонах Исаија Рончевић је испосничку цркву у Острогу озидао у цркву посвећену Часном Крсту, која је живописана двије године касније. Управо у том периоду, захваљујући Митрополиту Василију и монашком братству обновила се и пећинска црква Ваведења Пресвете Богородице у чијој ће обнови највећи допринос дати Свети Василије Острошки, како је остало записано, Свети Василије је учествовао у њеном спољашњем и унутрашњем зидању. Да би помогао братији у Острогу да обављају своје монашке дужности и имају приходе који би им обезбједили боравак у манастиру, Митрополит је откупљивао земљу од сељака о чему и сам Свети Василије свједочи у запису из 1666. године“.
„Све муке и невоље св. Василије је дијелио са својим народом, са снажном вјером у Христа Бога и Светог Саву, својим испосничким животом, свој живот предао је Христу Богу, а својом чистом и искреном молитвом био је узор православном монашком братству, којем ће за овоземаљског живота бити снажан ослонац и подршка, али и примјер како треба живјети живот достојан једног православног монаха“, истакао је Бајовић.
Како је култ Светитеља Василија попримио велике димензије, па је данас један од најпоштованијих светитеља у српском народу и Српској Православној Цркви, Митрополија црногорско-приморска, Епископија будимљанско-никшићка и Епархија захумско-херцеговачка организовале су, поводом 350 година од његовог упокојења, Међународни научни скуп под називом „Свети Василије Острошки 350 година од престављења“.
„Идеја нам је била да се хронолошки обухвати раздобље од XVII вијека до данашњих дана првенствено на простору Херцеговине, Црне Горе и сусједних области. Упућен је позив за доставу радова из области политичке, културне и привредне историје, теологије, историје умјетности, етнографије, фолклористике, археологије, историје књижевности, који су утемељени на домаћим и страним писаним свједочанствима који би јасније расвијетлили период у коме је живио Свети Василије Острошки, као и развој његовог култа у каснијем периоду. Ово је уједно била прилика да се јасније представи епоха и стање у Српској Православној Цркви у том раздобљу. Међународни научни скуп одржан је у Никшићу, манастиру Острог и Требињу 9. и 10. мај 2021. године, уз учешће преко 60 учесника“, навео је др Васиљ Јововић, уредник Зборника, додавши да је благословом Митрополита црногорско-приморског Г. Јоаникија, са радовима достављеним од учесника скупа приређен Зборник радова, који је изашао из штампе 2023. године и то је, након 50 година, први први зборник радова посвећен Светом Василију Острошком.
„Зборник је обима 671 стр. технички добро опремљен са великим бројем илустрација и 40 научних радова из пет држава: Црне Горе, Србије, Грчке, Русије, БиХ – Републике Српске. Аутори су већином универзитетски професори и научни радници. Уводно слово у зборнику је рад Митрополита Јоаникија „Духовни лик Светог Василија Острошког“. Зборник је тематски подијељен на четири дијела. Ту су радови из области историје, култа и духовности, језика, књижевности, историје умјетности, химнографије, историографије. Издавачи Зборника су: Митрополија црногорско-приморска, Епископија будимљанско-никшићка и Епархија захумско-херцеговачка, уредник издања је др Васиљ Јововић, рецензенти су еминентна научна имена“, оцијенио је Јововић.
Јеромонах Роман (Виларет), сабрат манастира Острога, чији рад је, такође, заступен у Зборнику, казао је да је Острошки Чудотоворац својим цјелокупним животом свједочио крста и васкрсење, пост и молитву, саображавајући се самом Христу Господу.
„Његов пост је било непрекидно страдање од Мркоњића до Острога. Такав пост, поред тјелесног и духовног му је одржавао благодат у континуитету. Када је био гоњен, клеветан од Турака, Латина, унијата, али једним дијелом и од свог народа тада се највише молио, најтоплије сузе проливао, највише времена проводио на кољенима, говорећи са крста на којем се сараспео са Христом: „Оче небески, опрости им, јер не знају шта чине. Тај моменат страдања га је највише приближио Богу, тада је, бранећи своју паству од насилне исламизације и од насилног унијаћења, највише личио на Христа Који се љубави ради жртвовао зарад спасења сваког створења свог народа. Он је неуморни подвижник који се старао о својој пастви и њеном спасењу кроз утврђивање у правој вјери, а све кроз пост и молитву. Све му је било молитва, сваки покрет, ријеч, дјело. Свети Василије се довео у савршенији поредак поста и молитве, а то подразумјева апсолутно излажење из себе, из свог ега и давање себе Богу и пастви на најаскетскији начин. Више не живим ја, него живи Христос у мени“, рекао је о. Роман.
