Чувајући вјеру Цркве у народу своме, страдање Христа ради претрпио јеси, свештеномучениче Ристо Косијеревски, као кадило миомирисно, принијет си пред Престо Цара Славе, коме сада у хору мученика слободно кличеш и молиш спасење за све који празнују свети спомен твој. (тропар)
Ристо (Стеванов) Јарамаз је рођен 22. марта 1906. у Кљаковици, Опутно-рудинској капетанији. Завршио је Богословију у Сремским Карловцима, свештенички чин примио 9. јануара 1931. После рукоположења је служио у Херцеговини и Србији, потом прешао у Црногорско-приморску митрополију. 1937. је одликован црвеним појасом.
Други светски рат дочекује као косијеревски парох. Поред тога што је служио Богу и своме роду, он је у народу био познат као песник и мислилац. Чланке је објавио у многим часописима, а пред рат објавио две збирке песама: “Огреви” и “Прегршт свести”.
По избијању грађанског рата, отац Ристо је устао против злодела партизана као наводних ослободилаца поробљеног народа.
Отац Ристо је код цркве у Валу код Вучијег Дола у октобру 1941. године дошао у сукоб са Петром Комненићем односно Савом Ковачевићем. На Божић 1942. године је отишао у село Почековиће како би одслужио Свету Литургију. Док је у приносио бескрвну жртву Богу Створитељу, партизани су кроз црквени прозор пуцали у њега, промашивши га. Отац Ристо се затворио у цркву до наредног јутра.
Командант партизанског батаљона Петар Комненић је организовао партизанску црну тројку која је имала задатак да га ликвидира. Војин Матов Јарамаз, Милорад Гаврилов Јарамаз и Алекса М. Алексић, сви из Мируша и сви Ристови крвни сродници, Малешевци, чиме су Комненић и Ковачевић били заштићени од крвне освете.
Група партизана га је сачекала на путу Кнеж До-Петровићи Јовањдана 1942. године. Убили су га са четири метка, три у главу, један у стомак. Партизани су му после егзекуције ставили епитрахиљ око врата и крст у руку и тако га оставили на путу. Његово тело је други дан по Јовањдану пренето код цркве у Почековићима где је сахрањен.
Алексa М. Алексић је признао злочин пре него што је извршио самоубиство. Милорад Г. Јарамаз је погинуо борећи се за партизане 1943. у близини Горњег Вакуфа. Војин М. Јарамаз је умро у дубокој старости у Београду 1996.
Отац Ристо Јарамаз је иза себе оставио попадију и петоро малолетне деце. 1999. је проглашен за свештеномученика.
Икона свештеномученика Риста је фрескописала Татјана Пејовић (девојачко Томић), братаница Милана Томића, супруга недавно преминуле Оливере Томић (девојачко Јарамаз), Ристове ћерке.
У вихору Великога рата, братомржње и прогона хришћана, Господу и роду своме неустрашиво си служио, и стадо своје, као добри пастир, од вукова богоборних, будно си чувао, и Цркви Православној до краја вјеран си остао, за коју си мученички пострадао, крвљу својом Христа свједочећи, за злотворе Богу се молећи, и васкрслом душом свој васељени сијајући, Свештеномучениче Ристо Христоименити, молимо те, моли Христа Бога, са непобједивом војском новопросијалих свештеномученика, нашег рода крстоноснога, да помилује вјерни народ Свој. (кондак)
