Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је, на празник Светог свештеномученика Теодора Анкирског, у четвртак 20. јуна 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Вазнесења Господњег, у селу Коњухе код Андријевице.
Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.
У току свете Литургије крштени су и миропомазани Биљана и Данило Мишковић.
Сабранима је храмовну славу честитао Преосвећени Епископ Методије, рекавши да Спасовдан сваке године пада у четвртак, јер се рачуна 40. дан од Васкрсења које је увијек недељом, па је зато Спасовдан увијек четвртком.
„У прошли четвртак, баш на дан Вазнесења Христовог, у Васојевићима у Краљима је посвећена црква Спасовдану, па смо тамо служили, а онда смо, да бисмо се и овдје окупили, гдје се нисмо одавно окупљали, у Коњухе - гдје је исто црква посвећена Спасовдану, прота је одлучио, заједно са мном и свима нама, да служимо овдје сваког четвртка по Спасовдану, а још увијек се празнује Спасовдан, тек је сјутра Оданије празника Спасовдана“, навео је Владика.
Додао је да смо свих ових седам дана, у ствари, у празнику и славимо га, а потом ће се слава прослављати сваке године, неће се прескакати.
„То је важно због тога да бисмо, прво, испунили све оно што су нам наши преци оставили у аманет. Поред свих ових извора живе воде, потока и ријека који овом долином протичу од Комова па све према Андријевици и Беранама, саградили су мјесто гдје ће човјек да напоји и своју душу, извор воде живе, а то су ови храмови Божји. Посветили су Спасовдану да бисмо ми, прослављајући вазнесеног Господа, напајали се тим благодатним водама божанским, напајајући душу своју. Сви ови извори могу да нам напоје тијело, и натопе наше баште, њиве и све наше животне тјелесне потребе подмире, али не можемо душу своју напојити с тим водама без ове воде живе, гдје смо се окупили данас у овом храму да се њоме напојимо“.
„Шта значи кад је Господ рекао: Ко вјерује у мене, потећи ће из његове утробе извори воде живе, и они ће постати извори, која ће да тече у живот вјечни? та вода из наше утробе, односно они који вјерују у Господа, то су струје благодатне Духа Светог Којег је Господ ученицима обећао још за живота овдје на земљи, прије свог вазнесења, рекавши им: Кад ја одем Дух Свети ће доћи на вас. То су те благодатне енергије божанске, а док ја не одем Он неће моћи да дође. Дакле, Господ нам је послао Духа Светог Који од Оца исходи, треће лице Свете Тројице Који с нама овдје, у овом тренутку, на овом мјесту, у овом храму обитава и Чијим енергијама божанским се напајамо. Зато смо се састали овдје данас у овом храму, зато је важно да се састајемо, баш, овдје, у Коњухе да се сав овај простор натопи благодатним енергијама божанским, да се преобрази, да постане љепши, свјетлији, подношљивије мјесто за живот, а тиме ће постати наш живот племенитији, попеће се на виши ниво, на духовни ниво“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Без слободе, и без љубави нема, по ријечима Владике Методија, Духа Светог и нема благодатних енергија.
„Само слободна личност, како је Господ створио сваког човјека, и само слобода са љубављу под руку ухваћена, несливено спојена је мјесто гдје обитава Дух Свети. Ако има слободе, а нема љубави онда та слобода, углавном, прелази у неку агресију према другоме и нетрпељивост и гледамо само оно што је своје тај егоистични, егоцентрични приступ има животу и погледу на живот и на овај свијет. Ако постоји љубави према другоме, онда ће наше срце и наша душа бити окренута према томе другоме, успоставићемо благодатни однос једни са другима, а то је однос љубави“.
„А љубав није ништа друго до оно што једино од нас Христос тражи да имамо према другоме. Једино ће нас по томе други људи познати да смо хришћани, ни по чему другом. Не по одеждама које носимо и знамењима крста око врата што стављамо, не са нашим побожним понашањем које је дивно, и треба да буде, спољашње, него да имамо унутрашњу милостивост и љубав према другоме, према свом ближњем чиме ћемо да потврђујемо љубав према Господу Богу и Спасу нашем Исусу Христу. Срећна вам слава, Бог вам дао сваке среће и напретка и духовних благодатних енергија који је циљ нашег хришћанског живота, да се њима напајамо и узрастамо у мјеру раста висине Христове, ако Бог да, до Царства небеског и слављења Бога у Тројици“, поучавао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
