Председник Владе Републике Србије Милош Вучевић посетио је 18. јуна Свети манастир Хиландар.
Том приликом је изјавио да је са колегама и братством манастира Хиландара, са великом радошћу, обишао манастирски комплекс, нагласивши да је велики благослов налазити се на овом светом месту. Он је поручио да је Хиландар темељ и колевка наше духовности, као и да Република Србија препознаје значај његовог очувања.
Приликом посете, председник Владе Републике Србије је са игуманом Хиландара архимандритом Методијем обишао комплекс манастира који је у највећој мери обновљен од последица великог пожара 2004. године. Председник Владе је посебно упознат са текућим пројектима обнове, радовима на конаку Дохија, који ће бити готови до краја године и радовима на конаку Игуменарија, чијим се завршетком следеће године, завршава обнова изгорелог дела Хиландара.
Упоредо са радовима на изгорелом делу манастира у оквиру Обнове Хиландара, реализују се и други подухвати који обезбеђују бројне потребе за одржање српске задужбине на Светој Гори. Тако је делегација на челу са председником Владе обишла и новоизграђену хибридну соларну електрану која, иако није довршена, већ сада, из свог фотонапонског дела, обезбеђује велики део електричне енергије којом се снабдева Хиландар. Уз помоћ средстава Републике Србије, у току овог лета, завршиће се уградња батерија захваљујући којима ће се енергија складиштити за ноћни режим рада. Тиме ће се након три деценије у потпуности напустити снабдевање струјом засновано на непрекидном раду дизел агрегата.
Размотрени су и планови за предстојећу реконструкцију хиландарске ризнице и изградњу депоа – трезора, који је неопходан за одговарајуће обезбеђење највеће српске збирке икона, српских и византијских повеља и хрисовуља, као и рукописних и старих штампаних књига. Тим поводом, председник Владе је обишао постојећу зграду манастирске ризнице која је, на захтев српских и грчких стручњака, већ неколико година затворена за посете због немогућности одржавања неопходних услова за чување и презентацију покретног наслеђа.
Брига о Светом манастиру Хиландару, његовом очувању и унапређењу, представља константу у државној политици нововековне Србије још од 1847, када је Државни савет Кнежевине Србије упутио сликара Димитрија Аврамовића у истраживачку мисију „да старине наши предака, кое су до данас брижљиво онде сачуване, прегледи… и нама србљима као аманет донесе и преда“. Иако се континуитет у делатностима очувања хиландарског наслеђа одржавао све до данас, допринос Републике Србије интензивиран је након катастрофалног пожара у коме је страдала половина манастирског комплекса и успостављања институционалне сарадње између Задужбине Светог манастира Хиландара основане у Београду, српских установа заштите наслеђа, представника Универзитета, САНУ и СПЦ посредством комисије за Хиландар Владе Републике Србије, као и у сарадњи са стручним службама Републике Грчке. На иницијативу председника Републике Србије, брига о Хиландару данас је заснована на „Закону о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландар“, који је Народна Скупштина Републике Србије усвојила 2021. године. У институционални оквир очувања хиландарске баштине од 2024. године укључила се и Република Српска усвајањем одговарајућег закона.
Извор: Хиландар
.png)
