Цариградски патријарх Вартоломеј је у уторак 11. јуна 2024. године молитвено присуствовао Божанској Литургији у Патријаршијској цркви поводом прослављања светих и славних апостола Вартоломеја и Варнаве, имендана Патријарха, по новом календару, коју је служио протосинђел Григорије.
Служби су присуствовали епископи из Цариградске патријаршије, Цркве Грчке и Јерусалимске Патријаршије. Након оптуста, Патријарху Вартоломеју се у име јерархије Патријаршијског трона обратио Митрополит Халкидонски Емануил.
Затим је проповедао Патријарх, који је од срца захвалио Митрополиту халкидонском што је „исказао љубав и част не само присутнима него и браћи епископима који се моле издалека“. Такође се захвалио свима који су дошли да славе са њим или му упутили честитке. Осврћући се на празник апостола Вартоломеја и Варнаве, он је, између осталог, нагласио да су апостоли Господњи „великом трпљењу... са великом љубављу, са проповедањем истине, благовестили Јеванђеље спасења целој творевини, силом Божијом'" (2 Кор. 6, 4-7)".
Затим је додао: „'Апостолски рад' је у срцу живота и идентитета Цркве. Како наводи Свети и Велики Сабор Православља (Крит 2016), то је „дах живота који Црква удише у људско друштво, чинећи свет Црквом“ (Окружна посланица, 6). Као што је написано: „Црква је светлост, и само оно што је светлост јесте Црква“.
Ово је ванвременска мисија Цркве Христове. Наравно, времена и знаци времена се мењају. Данас Црква живи у другом свету у коме мора да сведочи. То је свет који не може да игнорише или одбаци, нити да му се, наравно, у потпуности прилагоди.
Две кључне тачке и фокус апостолског сведочанства Цркве данас су: 1) верност предању истине, које није прошлост, већ живо и животворно присуство у Цркви, односно самом животу Цркве. и 2) актуелне историјске и културне реалности и знаци времена“.
Патријарх Вартоломеј се потом обратио млађој генерацији:
„Обраћајући се новој генерацији, истичемо да је наша грчка православна традиција извор инспирације, егзистенцијалног обогаћења и креативности. То изоштрава наш осећај за истину и смисао жртвовања и служења, високих вредности које увек претпостављају самопревазилажење и усмереност на опште добро. Никада у људској историји духовне вредности нису узимане здраво за готово. Ово је веома правовремено запажање данас када постоји широко распрострањено уверење да ће одговорност, слобода, правда и мир аутоматски произаћи из напретка науке и технологије, економског развоја и онлајн комуникације. Истина је, међутим, сасвим другачија“.
Патријарх је на крају свог обраћања захвалио епископима, својој сабраћи и „свима који подржавају Мајку Цркву“. После Свете Литургије примио је у Патријаршији поздраве и празнични поклон од часне јерархије Патријаршијског престола у Турској.
„Након тога, монаси из Свештеног манастира Светог Јована Претече – Бигорски из Охридске Архиепископије пренели су Васељенском Патријарху топле поздраве и срдачне жеље у име свог игумана, Епископа антанског Партенија – саопштава информативна служба Цариградске Патријаршије.
Превод са грчког приредила
редакција портала "Ризница"
Извор: Еc-patr.org
