Човека је створио Бог са урођеним осећајем за истину, осећајем за правду. Међутим, ђаво настоји да изопачи та права осећања.
Може нам се чинити да се према нама поступа неправедно, иако то често уопште није тако, а оно што сматрамо неправдом, може се заправо показати као наша прикривена завист.
Да наведемо пример, не морамо ићи далеко, само погледајте реаговање корисника друштвених мрежа у вези са нестанком струје, што је сада веома актуелно. ;Веома негативно делује, на пример, информација да је у неком граду или региону мање искључења него у другом. „Како то?! Зашто ми немамо струју, а они имају?! Није правилно! Нека ни они немају!“ Односно, када неко трпи невоље, а његов комшија исто то трпи у мањој мери, то изазива талас агресије. „Правда“ захтева да све буде лоше за све. Међутим, очигледно је да таква „правда“ није од Бога.
Погледали смо један од најчешћих, грубих и очигледних примера. А има их много више у различитим сферама људског постојања, међу којима су и оне суптилније и прикривеније.
За православне хришћане је увек веома важно да испитају своје мисли и духовна кретања – одакле потичу. А понекад се испостави да су наши наизглед потпуно праведни захтеви према другима диктирани не потрагом за истином, већ сасвим ниским мотивима.
Ипак, најважније је да имамо на уму речи Господње, који нам је сасвим јасно објаснио како да се правилно понашамо према ближњем: „И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима“ (Лк 6,31). Обратите пажњу: други људи не би требало да поступају према нама онако како бисмо ми желели, већ, напротив, да ми поступамо према њима као што чинимо према самима себи.
А све оне захтеве које је свако спреман да примени на друге, мора прво да примени на себе, јер: „Каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити“ (Лк 6, 38).
А ако говоримо о правди, вреди погледати себе и размислити: какву праву правду заслужујемо за своје грехе.
Не, не можемо тражити од Господа земаљску субјективну „правду“, већ само милост за нас грешне. И што више то будемо схватили, то ће бити боље и за нас и за наше ближње, према којима се морамо односити са свом понизношћу и љубављу.
Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич),
управник послова УПЦ
Забележила Наталија Горошкова
Са украјинског превела Јелена Бујевич
Извор: Рravlife.org
