Поуке светог Исихија Јерусалимског о молитви и трезвоумљу
Онај ко није стекао молитву чисту од помисли, нема оружје за битку. То оружје је молитва која непрестано дејствује у најскривенијем месту душе. Призивањем Господа Исуса Христа она (невидљиво) бичује и опаљује непријатеља који скривено напада.
Ти треба да оштрим и напрегнутим погледом ума гледаш унутра како би сазнао ко улази. Чим распознаш о коме се ради, противречењем смрскај главу змије и, истовремено, са уздисањем завапи Христу. Тако ћеш искусити невидљиву Божанску заштиту. Тада ћеш, такође, јасно увидети исправност срца (тј. да ли исправно делује, или – у чему се састоји исправно дејство срца).
Онај који стоји пред огледалом и гледа у њега, стојећи са другима, види како изгледа његово лице као и лица оних који стоје покрај њега. Тако и онај који са свом пажњом посматра своје срце у њему види своје сопствено стање, као и мрачна лица мислених црнаца.
Сам од себе ум не може победити демонска маштања. Нека се и не усуђује на тако нешто било када! Јер, као лукави, наши непријатељи се претварају да су побеђени, покушавајући да борца оборе са друге стране – путем таштине. Међутим, при призивању Исусовог имена они неће издржати ни минут у спремању замки против тебе.
Пази да не узмашташ много о себи (нити да измишљаш своје начине борбе) као некад древни Израиљ, иначе ћеш бити предан у руке мисленим непријатељима. Јер, он је, пошто га је Бог свих био избавио од Египћана, измислио себи свог помоћника – изливеног идола.
*Преузето из Добротољубљеа - Душекорисне и спасоносне стотине преподобног Исихија, презвитера јерусалимског Теодулу, о трезвоумљу и молитви
