Православни верници Словачке су током викенда празнично почастили поштовану Клокочовску икону Пресвете Богородице.
Ове године обављено је 9. годишње поклоничко путовање у част иконе у Поклоничку цркву Успења Пресвете Богородице у селу Доња Рибница. Око 40 поклоника свих узраста препешачили су 20 км како би стигли до цркве на време за свеноћно бденије у суботу, 17. августа.
Бденије је завршено поноћном Литургијом. У јутарњим часовима, још једну Литургију је служио архиепископ михаловачко-кошички Георгије са месним и гостујућим свештенством, јављају из те епархије.
У својој проповеди на јеванђељско зачало архиепископ Георгије је говорио на тему мира као једног од највећих Божјих дарова за наше друштво, породице и сваког од нас.
„Христов мир није апатични спокој стоика, већ динамичан став Божје деце коју је ослободио Месија, који га јевеликодушно дао у својој радосној поруци Исусовог Јеванђеља целом свету“, проповедао је владика.Такође је позвао све да открију дар, тајну и радост Христовог мира, по узору на Пресвету Богородицу, која је чувала речи живота у срцу свом (уп. Лк. 2, 19).
На крају Божанске Литургије архиепископ Георгије је пред чудотворном Клокочовско-нижерибничком иконом Пресвете Богородице поверио целу епархију у заштити Пресвете Богородице, осветио кољиво и заједно са свештенством и верним народом осветио и пререзао славски колач.
После богослужења локални парохијани и волонтери приредили су гозбу љубави за вернике. Погледајте снимак са прошлогодишње литије:
Сајт поклоничке цркве казује о икони:
Пресвета Богородица је преко своје чудотворне иконе на многим местима показала и показује своју љубав према нама. У нашим крајевима под Вихорлатом њена материнска љубав се излива преко 300 година преко њене чудотворне Клокочовске иконе.
Године 1670. у малом русинском селу Клокочову икона Богородице почела је да сузи у дрвеној, тада још православној цркви Успења Пресвете Богородице.
Благочестиви се народ увек с љубављу обраћао заштити Небеске Матере, па је тако било и када је Богородица почела да пролива сузе над Земплињанима. Људи су имали разлога да се моле за заштиту, јер је Мађарска у то време започела крваве политичке и верске борбе. У овим тешким временима за православни народ, када су моћници покушавали да преко уније истргну прадедовску православну веру из срца народа, благочестиви народ је и тада тражио заштиту и утеху у црквама, код ногу Богородице.
И Клокочовчани су се усрдно моли ли пред њеном иконом када је непријатељска војска већ стајала код Михаловца и све је изгледало безнадежно. Тада је, према историјским сведочанствима, икона Богородице почела да пролива сузе. Вест се брзо проширила околином, а и непријатељски војници су дошли у Клокочов да виде ово чудо. Нису хтели да признају да икона заправо плаче, па су је отргли са иконостаса, бацили на земљу и погазили. Мислили су да су је оштетили, али када су је верници вратили на место, почела је много јаче да плаче. О томе сведочи текст на копији чудотворне иконе у Клокочову: „Права икона Богородице, која је 1670. године у цркви русинског села Клокочов, које припада замку Вињанских у Горњој Угарској, плакала је пред очима многих. Када ју је јеретик пробо ножем, она је плакала, проливајући сузе.“
Када се ово чудо догодило пред очима јеретичких војника, многи од њих падоше на колена и мољаху за опроштај свог преступа. Други су побегли у логор и пријавили шта се догодило у цркви Клокочова. Ноћу су војници запалили цркву брвнару и она је изгорела до темеља. Икону Богородице је спасао богобојажљиви официр, узео је и поклонио прешовској општини.
Из другог извештаја сазнајемо да је у време чуда околину Михаловца опседала мађарска калвинистичка војска која је све уништавала. Вероватно је била недеља или празник јер је у цркви било много људи који су се окупили пошто су чули за плач дрвене иконе Богородице, које је трајало неколико дана. Људи нису ни приметили да је калвинистичка војска шла у село. Схватили су то тек када су војници навалили у цркву вичући и почеше да секу иконе ножевима и бајонетима. Када су стали пред Богородичину икону, видели су сузе у њеним очима. Један војник је подигао свој бајонет да пробије икону, а онда су људи видели како сузе текле из очију иконе. Пресвета Богородица је плакала... Више се не зна да ли се војник уплашио и повукао од иконе, или су му људи запречили пут до иконе. Међутим, верници су побегли са иконом у шуму, а војници су цркву спалили до темеља. Икона је сачувана да би будућим нараштајима казивала о овом чуду и о Богородичином љубазном материнском срцу.
Шта се десило са иконом после чуда? Икона је пренета у Прешов, где је остала релативно дуго. Верни су јој прилазили са великим поштовањем. Из историјских извора сазнајемо да се грофица Софија Батори често молила пред њим, да би га касније пренела у дворац у Мукачеву, где је била смештена у дворској капели. Грофица је дала да икона буде украшена бисерима и драгим камењем. После њене смрти, драгоцену икону, као породично благо, наследила је снаха грофице Батори Илона Зринска. Касније је икона још неколико пута мењала пребивалиште, све док коначно, 1711. године, није пренета из Мукачева у Беч и постала власништво Хабзбурговаца.
Царица Марија Терезија је 1769. године дала израдити верну копију чудотворне иконе коју је поклонила граду Прешову, где је икона остала до 1907. године, када ју је набавио тадашњи унијатски епископ прешовски Јан Валиј, који је поставио у архијерејском параклису.
Даља судбина оригиналне иконе, као и њене копије, преписа, није позната. Почетком 20. века изображене су још две копије Прешовске иконе. Једна је постављена у унијатској Саборној цркви Воздвижења Часног Крста у Ужгороду, друга је живописана за клокочовску цркву, која тренутно такође припада Унијатској цркви.
Иако немамо оригиналну чудотворну Клокочовску икону и свето Православље је потиснуто из Клокочова, то не мења значај Клокочовске Богородице, заштитнице Земплина, за нас православне који живимо на овом парчету земље под Вихорлатом.
Богородица је увек била са нама; вратимо се под њен омофор, који она држи над нама, Земплињанима, дуже од 300 година. Ових дана, милошћу Божјом, написана је нова копија њене чудотворне иконе, која је постављена у Успенском храму у Нижној/Доњој Рибници, где ће сви моћи да приђу да јој се поклоне, да траже помоћ у нашим свакодневним невољама, или учествује у радости којом нас Бог благослови, а ако Бог да, родиће се нови православни Клокочов, који ће својом духовном историјом, а не сузе Богородице, него благодат Божију и њену материнску љубав изливати на нас.
Превод са енглеског приредио
протођакон Радомир Ракић
Извор: Оrthochristian.com
