30.01.2021.

Сакрална архитектура Бањалучке епархије

 

Монографија Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека штампана је поводом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 120 година од оснивања Бањалучке епархије. Издавач је Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, а издавање је помогао Републички секретаријат за вјере Владе Републике Српске.


Аутори монографије су Славољуб Лукић, доктор теологије, Бојан Вујиновић, мастер археологије, и Марко Јанковић, мастер историје. Монографија је подијељена на четири цјелине: „Црквене прилике на подручју садашње Бањалучке епархије од апостолског доба до Берлинског конгреса 1878. године”, „Базилике на простору садашње Бањалучке епархије”, „Активни манастири” и „Угашени манастири – манастиришта и црквишта”. Свако од поглавља је заокружена цјелина и може стајати самостално.

У уводном дијелу представљене су црквене прилике од апостолског доба до Берлинског конгреса 1878. године, не само на подручју које сада административно припада Бањалучкој епархији већ и на ширем простору Босанске Крајине, области којој су претходиле средњовјековне административне цјелине Доњи Краји и Јајачка бановина.

Прве базилике на територији Бањалучке епархије саграђене су након Миланског едикта, у другој половини IV и првој половини V вијека. О томе свједоче материјални остаци сакралних грађевина пронађених на подручју Бање Луке (Рамићи и могућа базилика на Кастелу), Приједора (Зецови), Лакташа (Бакинци), Новог Града (Благај) и Котор Вароши (Шипраге).

На подручју Бањалучке епархије данас има шест активних манастира: Гомионица, Крупа на Врбасу, Моштаница, Липље, Ступље и Осовица. Сваки од манастира представљен је са посебном пажњом и посвећено му је једно потпоглавље у монографији. Поред историјата, записане су и многе занимљивости и народна предања која се вежу за ове манастире.

У посљедњем поглављу приказана су манастиришта и црквишта која у српској историографији до сада нису имала запажено мјесто. Најстарији материјални трагови средњовјековног манастира на подручју Бањалучке епархије пронађени су у Горњим Кијевцима, на локалитету Манастириште-Карановац, и доводе се у везу с периодом XIII вијека, док трагови средњовјековне некрополе формиране око манастирске цркве указују и на ранији период, тј. XI и XII вијек.

Сва поглавља богато су илустрована фотографијама, којe прате основни текст. Поред закључка на српском језику, монографија садржи и закључке на енглеском, руском, њемачком и грчком језику. Рецензије потписују проф. др Горан Латиновић и мср Дејан Дошлић, историчари, те др Славко Цигленечки, археолог.


Извор: Инфо-служба СПЦ