Документарни филм "Свети Василије Острошки - сведок васкрсења"

30.01.2021.

Сакрална архитектура Бањалучке епархије

 

Монографија Сакрална архитектура Бањалучке епархије на њеном садашњем простору од Миланског едикта до краја средњег вијека штампана је поводом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 120 година од оснивања Бањалучке епархије. Издавач је Архив Републике Српске и Удружење архивских радника Републике Српске, а издавање је помогао Републички секретаријат за вјере Владе Републике Српске.


Аутори монографије су Славољуб Лукић, доктор теологије, Бојан Вујиновић, мастер археологије, и Марко Јанковић, мастер историје. Монографија је подијељена на четири цјелине: „Црквене прилике на подручју садашње Бањалучке епархије од апостолског доба до Берлинског конгреса 1878. године”, „Базилике на простору садашње Бањалучке епархије”, „Активни манастири” и „Угашени манастири – манастиришта и црквишта”. Свако од поглавља је заокружена цјелина и може стајати самостално.

У уводном дијелу представљене су црквене прилике од апостолског доба до Берлинског конгреса 1878. године, не само на подручју које сада административно припада Бањалучкој епархији већ и на ширем простору Босанске Крајине, области којој су претходиле средњовјековне административне цјелине Доњи Краји и Јајачка бановина.

Прве базилике на територији Бањалучке епархије саграђене су након Миланског едикта, у другој половини IV и првој половини V вијека. О томе свједоче материјални остаци сакралних грађевина пронађених на подручју Бање Луке (Рамићи и могућа базилика на Кастелу), Приједора (Зецови), Лакташа (Бакинци), Новог Града (Благај) и Котор Вароши (Шипраге).

На подручју Бањалучке епархије данас има шест активних манастира: Гомионица, Крупа на Врбасу, Моштаница, Липље, Ступље и Осовица. Сваки од манастира представљен је са посебном пажњом и посвећено му је једно потпоглавље у монографији. Поред историјата, записане су и многе занимљивости и народна предања која се вежу за ове манастире.

У посљедњем поглављу приказана су манастиришта и црквишта која у српској историографији до сада нису имала запажено мјесто. Најстарији материјални трагови средњовјековног манастира на подручју Бањалучке епархије пронађени су у Горњим Кијевцима, на локалитету Манастириште-Карановац, и доводе се у везу с периодом XIII вијека, док трагови средњовјековне некрополе формиране око манастирске цркве указују и на ранији период, тј. XI и XII вијек.

Сва поглавља богато су илустрована фотографијама, којe прате основни текст. Поред закључка на српском језику, монографија садржи и закључке на енглеском, руском, њемачком и грчком језику. Рецензије потписују проф. др Горан Латиновић и мср Дејан Дошлић, историчари, те др Славко Цигленечки, археолог.


Извор: Инфо-служба СПЦ