30.01.2021.

ТВ Храм: Духовник - Да ли је при крштавању неопходно погружавање

 

Питање духовнику: 

Занима ме да ли се крштење сматра исправним ако цело тело није погружавано у воду, већ само поквашена глава? Шта да радимо ми који смо тако крштени?


Одговор духовника: 


Ако је крштење извршио православни свештеник, крштење је сасвим исправно. Патријарх Павле је о томе говорио: “Ако би чак свештеник, изоставио неку молитву или је погрешно прочитао, крштење би ипак било потпуно. Бог би послао свог анђела да допуни крштење, а свештеник ће пред Богом одговарати за све што је пропустио.”

Вероватно ти не би ни пало на ум да питаш о овоме, да није неких који се позивају на одређена правила и каноне светих отаца који говоре о потреби да се крштење обавља погружавањем у воду. Међутим, да би смо правилно разумели и применили овај канон (као и било који други канон), неопходно је да се запитамо шта су свети оци желели да постигну писањем овог канона. Током историје Цркве појављивале су се разне јереси, лажна учења. Тако су се појавили неки који су сматрали да је Бог створио невидљиви, духовни свет, свет анђела, а да је ђаво створио овај видљиви, материјални свет. Отуда су сматрали да је сва материја зла и под влашћу ђавола. Из таквог свог веровања они су сматрали да је и вода која се користила за крштавање као материја зла и због тога су заговарали крштење без употребе воде. С обзиром да су зачетници многих лажних учења у почетку били и сами чланови Цркве, а не ретко су и припадали свештенству, свети оци су се суочавали и са питањима шта чинити са онима који су крштени од стране неког ко је од Цркве отпао у неку јерес. Крштење је света тајна која се никада не понавља. Био би велики преступ, поновити ову свету тајну ако је она већ једном примљена, а с друге стране било би погубно и не примити је ни једном. Стога су свети оци имали потребу да саставе и одређена правила о томе у којим случајевима би се крштење које је извршио неки јеретик могло прихватити као валидно и не понављати га, а у којим случајевима се такво крштење сматра потпуно неважећим те се онај који је на такав начин крштен, а жели да се присаједини православној Цркви, мора крстити.

Када се ради о крштењима која су вршили јеретици који су сматрали воду као материју нечистом и под влашћу ђавола, свети оци су прописали да се таква крштења не могу уважити, те да је такве неопходно крстити погружавањем у воду.

Светим оцима није дакле било главно питање са коликом количином воде је неко крштен, него да ли је уопште коришћена вода за крштење или не. Површни читачи канона, хватају се за поједине речи, погрешно их тумачећи и због тога се лако збуне. Неки од њих, немирног духа, шире своју збуњеност и на оне који уопште нису ни читали каноне и тако се дошло до тога да многи данас оспоравају валидност крштења на бази тога колико је воде потрошено за крштење. Па, ако чују да је неко само попрскан водом, а не потпуно обливен или чак потопљен под воду, одмах дижу панику и доводе у питање валидност крштења. Свети оци нису се бавили таквим питањима. Количина воде није им била битна. Оно што је светим оцима било битно је однос према материји. Ако се неко гнуша материје и верује да ју је ђаво створио и да њоме ђаво влада, такав нема у себи праву веру и такав стога не може бити примљен у православну Цркву, пре него се одрекне таквог лажног учења. Видљиви знак да се неко одрекао таквог веровања је и примање крштења уз употребу воде.

Ако би крштење зависило од количине воде, онда би смо дошли у ситуацију да сумњамо у легитимитет готово целокупног свештенства. Врло би тешко било доказати да је неки од наших данашњих епископа био крштен потапањем у воду, и не само он, него и сви они који су крстили његове претходнике с генерације на генерацију. Да је то питање било значајно, свакако би се у Цркви с генерације на генерацију преносила и та информација колико је воде било употребљено у нечијем крштењу. Ако би се испоставило да је било који у низу епископа од апостола до данас, крштен само кропљењем и ако би то било неисправно, онда би и сва рукоположења која је такав епископ извршио била неважећа. Онда би и сви они које су тако рукоположени свештеници даље крштавали, били некрштени и тако би смо дошли до тога да данас не би могли са сигурношћу установити да уопште има иког ко је исправно крштен.

Хвала Богу, такве сумње наравно, немају никаквог основа у канонима светих отаца. Крштење је валидно чак и ако би се употребила само водена пара из ваздуха, тамо где нема воде. Вода сама по себи није тако битна. Битно је да верујемо да је Бог творац воде, да је Бог домаћин у овом материјалном свету и да се све потчињава Његовој власти. Да верујемо да се вода освећује молитвом и да тако освештана учествује у светој тајни крштења. Ако имамо такву веру, онда је наша вера православна и онда ће и наше крштење бити валидно. Чак и ако свештеник нешто заборави, Бог ће послати анђела да свету тајну крштења допуни, како онај који се крштава не би остао некрштен. Не сумњај дакле у исправност свог крштења. Твоје спасење пре свега зависи од онога шта ти сам чиниш. Демони су пак ти који хришћане наговарају да више пажње обраћају на то шта је ко други урадио или није урадио, уместо да свако пази пре свега на своја сопствена дела и недела. Постарај се дакле, да у свом животу примењујеш Христову науку, да се у свему држиш праве вере, а о томе колико је капљица воде довољно да би крштење било валидно, остави нека се други брину.


Извор: Телевизија Храм