05.01.2021.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије у Божићној поруци: Одбацимо подјеле, нека се у наша срца усели љубав


Рођење Христово је силазак Бога у овај свијет. Логос постаде Тијело, предвјечни Син Божији, кроз Кога је све постало, обукао се у људску природу, коју је силом Духа Светога примио од Пресвете Дјеве Богородице и својим Рођењем се јавио роду људском као Дијете младо, предвјечни Бог.


Њега пророк Исаија, давно прије Његовог рођења, назва Емануилом, што значи ”с нама је Бог”. С нама је Бог! – могу запјевати заједно сви народи, јер Богомладенац дође ради спасења свих људи на земљи, ради цијелог потомства Адамовог. Бог с неба сиђе на земљу и постаде човјек као један од нас. То је догађај који радује небо и земљу. Његово Рођење су прославили анђели Божији пјесмом: Слава на висини Богу и на земљи мир међу људима добра воља. Том анђелском слављу око новорођеног Богомладенца и Спаситеља придружише се у први мах мудраци са Истока и безазлени пастири, а са њима и цијела творевина. Убого мјесто Рођења Христовог, мрачна витлејемска пећина, обасјана вјечном славом Сина Божијег постаде неупоредиво славнија од било које царске палате. Овом небоземном слављу придружују се народи земаљски кроз сва наредна покољења испуњавајући своја срца непролазном радошћу и неисцрпном љубављу. Ова радост нас уздиже изнад наших слабости и даје нам снагу да одбацимо сваку мржњу и подозрење и да љубимо једни друге. Ако у својим душама направимо мјеста за све људе, ближње и даљње, посебно за оне који од нас другачије мисле, онда ће наша срца бити наредна да приме новорођеног Христа, да се оснаже Његовим животом и божанском бесмртношћу.

Најљепше ћемо прославити овај велики празник ако пред колијевком Богомладенца Христа одбацимо наше међусобне подјеле, старе и нове, које трују наш живот и угрожавају будућност Црне Горе. Нека се умјесто мржње и злопамћења усели у наша срца љубав према ближњима, нека буде што више братских загрљаја и радосних божићних поздрава, широм наше вољене Отаџбине и цијеле хришћанске васељене.

Иако ове године прослављамо Рођење Христово у отежаним условима, понајвише због епидемије вируса ковид-19, увјерени смо да ћемо у нашим скромним светим богослужењима и лијепим божићним обичајима, доживјети пуноћу празничне радости. Добри хришћани никада не дозвољавају да им спољашња ограничења, па ни епидемиолошке мјере, које треба поштовати, угрозе вјеру, пригуше молитву или спријече милосрђе. Напротив! Многи људи добре воље, посебно љекари и медицинско особље, од којих су не мали број њих православни вјерници, показали су се као хероји овог времена у њиховој неустрашивој борби за спасење обољелих од смртоносне пандемије.

Нијесу, међутим, тјелесне болести највеће несреће у овоме свијету. Отуђеност од Бога, извора живота и радости, неизбјежно производи код људи њихову међусобну отуђеност која рађа горке плодове: мржњу, завист, страхове, депресију и остале душевне трауме. Ипак, колико год човјек кроз своја греховна посрнућа тоне у таму невјерја никада га Бог оставити неће. То нам на овај свијетли празник свједочи Син Божији, Цар над царевима и Господар над господарима, који се у пећини родио и у сточне јасле положен био, примивши крајње људско понижење на себе да би нам својим смирењем и жртвом вратио царско достојанство синова и кћери Божијих.

У свјетлости празника Рођења Христовог сагледавамо смисао и значај породичног живота и у оквиру њега родитељства и рађања дјеце. Сагледавамо да на овој планети нема ничег узвишенијег од материнства и ничег љепшег од дјетињства. Хришћанска породица као благословена заједница љубави открива се као мала домаћа црква у којој се изграђују христолике личности од дјетињства до зрелости и старости. Одгој и васпитање дјеце су свете дужности родитеља од којих највише зависи срећа сваке породице, њен опстанак и напредак. Због тога од свег срца желимо да у сваки хришћански дом уђе Мир Божији и да се свака породица испуни топлином Богомладенца и обнови Његовим неувенљивим новинама. Да на овај свијетли празник сваку породицу обасјају животворни зраци витлејемске звијезде, да сваки дом замирише тамјаном, а душе вјером и хришћанским врлинама.

Благодаримо Богу који нас је кроз сву нашу крстоносну прошлост обасјавао лучама свога Сина, оваплоћеног Богомладенца и укрепљавао Његовим божанским енергијама. Лако је видјети колико се у историји Црне Горе и Српске Православне Цркве дубоко упечатила тајна Рођења Христовога. Небеска љепота наших храмова и блистава култура коју су наши преци вјековима стварали, Његошева поезија и етика Марка Миљанова прожете су вјером у оваплоћеног Сина Божијег, Христа Спаситеља.

У корјенима народног етоса и душевности запретан је дубоки и чисти осјећај за светост која нас сједињује са Богом, живим и истинитим и са свима светима. Због тога је наше покољење, нарочито наш млади нараштај, могло на величанствен начин, кроз прошлогодишње литије, посвједочити вјерност и оданост својим светињама и завјештањима предака.

За сва неизбројна добра која смо наслиједили кроз вјеру наших отаца, којима нас Господ увијек обдарује, нарочито на Божић, узнесимо, драга браћо и сестре, нашу најтоплију заједничку благодарност Богомладенцу Христу и у славу Његовога Рођења цјеливајмо једни друге са најрадоснијим божићним поздравом:


Мир Божији, Христос се роди!

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије

Администратор Митрополије црногорско-приморске


Извор: Митрополија црногорско-приморска