”У посту се сузбијањем своје телесности и једним динамичним молитвеним сусретањем са Господом, кроз богослужења а на првом месту кроз Свету Литургију припремамо за сусрет са Господом у Тајни Васкрсења” - рекао је Епископ Херувим.
У Недељу Православља, 21. марта 2021. године, када Црква слави и Светог Теофилакта Исповедника, Светом архијерејском Литургијом у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.
Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.
Епископ Херувим је после Богослужења беседио сабранима:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Нека буде име Господње благословено, од сада и кроз сву вечност како отпојасмо на крају ове Божанске Свете Литургије. Требамо непрестано имати на уму да благослов Господњи треба да нас руководи ка Царству Небескоме, ка димензији вечности.
Један дивни светитељ, можемо рећи да је Свеправославни светитељ, свети Серафим Саровски, је говорио: Христос воскресе, радости моја. То је био његов поздрав у сусрету са другим човеком. Света Литургија јесте један такав сусрет са другима, управо у тој радости о којој прича свети Серафим. Сусрећемо се једни са другима, а на првом месту наш сусрет је са самим Господом. Из тога односа произлази сва суштина наше вере, произлази сва суштина Божије педагогије дате нам овде на земљи. Међусобна љубав и радост сусрета јесте она суштинска радост коју су исповедили свети Божји угодници. Радост сусрета са другим, где има различитости, а где нас та различитост спаја. Радост у Христу нас сједињује и чини да будемо још бољи, а међусобни дијалог без обзира на различитост увек треба упућивати ка Христу, однос се треба преображавати у Христу. Литургија јесте тај моменат нашега преображења и нашега сусрета са Христом. Чујмо дубину значења ових речи. ”Ево Израиљца у коме нема лукавства” - као што чусмо данас у светом Јеванђељу. Безазленост треба да буде суштина нашега живота, а Свету Литургију требамо да сведочимо као истински сусрет једних са другима у заједници љубави и милости Господњој. То је најузвишенији вид Божје педагогије коју је Бог поставио човеку.
Ми смо се данас саобразили са Рођењем Христовим, саобразили смо се са Васкрсењем Христовим као круном нашега живота. Све се то данас испунило, драга браћо и сестре, на овој Светој Божанској Литургији где смо сви сабрани овде једни са другима, где смо се сви причестили Телом и Крвљу Господњом. То је круна свих богослужења наше Свете Православне Цркве. У посту се сузбијањем своје телесности и једним динамичним олитвеним сусретањем са Господом, кроз богослужења а на првом месту кроз Литургију припремамо за сусрет са Господом у Тајни Васкрсења. Ова Тајна нас уводи у ону Тајну живота вечнога, јер је то пуноћа и испуњење нашега овоземљског живота и тај вечни поздрав: Радости моја Христос Воскресе. То је оно што нас треба руководити и кроз речи светог Серафима Саровском увек да нас оно упућује на ту димензију педагогије Божије, на радост сусрета једних са другима и са самим Господом, на радост Тајне Васкрсења, јер је оно круна и суштина нашега живота. Све оно што је Бог показао и кроз шта је показао да воли човека налази се у Тајни Васкрсења. Бог није оставио човека да буде у безнадежаности и таштини, већ да буде човек наде и васкрсења, човек радости и весеља. Све што је Бог оставио човеку предокушавамо овде у Светој Литургији као пуноћи нашега живота овде на земљи.
Видимо како смо сви лепо радосни и испуњени љубављу Божијом, испуњени радошћу вечнога живота, испуњени радошћу и истином пуноће вечности, пуноће Царства Небескога. Причестили смо се, осетили смо благослов и благодат Божију. Добили смо благодат Духа Светога да можемо стварност гледати преображеним очима. Своју таштину преображавајмо у наду која ће нам бити путеводитељ у овоме животу.
Пуно је безнадежних људи, јер немају Христа. Не живе у заједници, у овој литургијској заједници, не живе у Цркви Божијој, одвојени су од Христа. Највећа трагедија човеку је када није са Христом и у Христу. Када човек није са Христом онда нема наде, нема пуноће, јер нема загрљаја Божјега. Видимо на изображењу иконе светих апостола Петра и Павла како су они загрљени, они показују љубав у Христу. Угледајући се на Христа човек заправо сведочи љубав Христову, и Христос је тада међу нама. Тако преображени можемо осетити пуноћу загрљаја Божијега и пуноћу ове благословене литургијске заједнице.
Данас прослављамо и победу Православља над иконоборачком јереси и победу над свим јересима које су кроз историју мучиле нашу свету Цркву. Црква је благодаћу Светога Духа и благодаћу Истине коју сведочи увек побеђивала и била прави ослонац народу свих времена и свих векова. Христос је вечност и сви који смо сабрани у тој вечности можемо осетимо радост речи Светога Серафима Саровскога: Христос воскресе, Радости моја.
Нека би нас та радост Божијега сусрета руководила у овоме светоме посту који је пред нама да осетимо заиста радост и пуноћу васкрсења тог великога празника и да сви ми заједно можемо осетити пуноћу вечнога живота и пуноћу Царства Небескога.
Нека сте срећни и благословени, од сада и кроз сву вечност. Амин!
