08.03.2021.

Писмо Игумана Свештеног Манастира Симонопетре Архимандрита Јелисеја

Преосвећеном г. Димитрију Епископу Захумско-Херцеговачком у Требињу


Преосвећени,

са великим болом срца и жалошћу чули смо за уснуће и прелазак у Царство Небеско многопоштованог Старца и Епископа умировљеног Херцеговачког г. Атанасија, човјека који истакао се као истински стуб најсветије Српске Православне Цркве.

Блаженопочивши Отац свих нас, био је изворни човјек, са срцем дјетета, традиционалног домаћинског става и скромности, и истовремено обдарен изузетним природним даровима, великом снагом духа, смјелошћу и дубоким знањем. Привукао је чистом вјером својом, молитвом и промишљањем благодат Духа Светога, и постао сасуд Његов, надахнут тајновидац Свештенослужитељ, отачки гласник Богословља, духовни отац који љубио је дјецу своју, истински монах, човјек Саборне Цркве Православне, човјек цијелог Христа – као што је уобичавао да говори – отјелотворитељ свих елемената вјере наше, који се, као други Павле, учио поред скута највећег Гамалиила данашњице, уз већ међу Преподобне убројанога Оца Јустина Ћелијског.

Као насљедник таквог духовног нааслијеђа, и поред тога што су се тегобе и болести множиле, остао је плодотворан у дјелању и храбар у ставу и расуђивању. Трпио је дугогодишњу болест своју са узорном истрајношћу и стрпљивошћу и за собом оставио жив примјер јововског смирења уз слављење Бога, за све. Ништа није могло да поколоба његову духовну снагу, које је избијала из многонамученога тијела његовог као из извора, нити је било шта друго могло да заустави уста његова у ватреном проповиједању чисте истине и правде Христове у односу на савремене изазове, без да је узимао у обзир посљедице. Био је ватрени борац за права српскога народа, сапутник вјернима у тешким годинама рата и гоњења, а истовремено и подржавалац мирног суживота народа у чистом духу Јеванђеља, незлопамтљив и спреман да опрости свима.

Будући да смо, Преосвећени, од студентских дана познавали многочувеног и многомудрог Јерарха – преко поштованог Старца нашега Емилијана, са којим га је везивало блиско духовно пријатељство и љубав и, за којега је његовог синовска послушност била узор – након што смо ишчитали и проучили највећи могући број богословских списа које је као залог непроцјењиве вриједности оставио свецијелом Православљу, гајили смо према њему дубоко дивљење и љубав, пошто смо у дјелима његовим открили искуствено познање доживљаја великих Отаца и дјела њихових, али и самих преподобних подвижника пустињака и оптшежитељника. Радујемо се јер смо „очима видјели и ушима чули“ да оживљавао је свједочење Царства Небеског на земљи. Када би говорио, ријеч његова била је као набујала ријека, као да је окушао и пио од хране и пића Отаца, као да се са љубављу са њима надметао, као да је као члан учествовао на светим Саборима у древна времена она. Знамо да био је заједнички Отац свима, па ипак се посебно поносимо тиме што био је саговорник Старца Емилијана, отац наш и од најближих нам сродника по духу.

До краја је пак наставио да скрива дарове Божије под плаштом аутосарказма и каткад неконвенционалног опхођења. Човјек мира, милостив, нарочито ка свакој намученој и напаћеној души, будући да имао је познање палости људске природе, која на себи носи рану велику, коју је, по њему милој изреци, Христос излијечио, и палу природу вјером и покајањем васкрсао.

За ову прилику толико, Преосвећени, као помен вјечни многочувеном Оцу и Свештенослужитељу, будући да вријеме не дозвољава нам да препричамо све сусрете, дјела, ријечи и подвиге тог храброг Човјека.

У болу, као дјеца за оцем, због одласка тог и таквог Пастира, служили смо како доликује и приличи заупокојено Трисвето за вјечни покој богољубиве душе његове и помињемо име његово, и особно и на светој Проскомидији, молећи се да Велики Архијереј упокоји га у Земљи живих.

Молитвено желећи свима Вама утјеху свише и подршку Оца Вашега у наставку богоугодног служења Вашег, на добро и јединство Православне Цркве, цјеливамо свету десницу Вашу и са великим поштовањем обитавамо у Христу Исусу Господу васкрсломе чија је власт и над мртвима и над живима.

Да нас Отац свети свише благосиља, прати и шаље нам благослове Своје.


Игуман Свештеног Манастира Симонопетре

Архимандрит Јелисеј

и са мном у Христу братство моје


са грчког превела Маја Рашовић


Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска