Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило данас, 30. новембра, на празник Светог Григорија Чудотвораца, служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Вазнесења Господњег у Радовићима. Саслуживали су архимандрит Бенедикт, игуман манастира Светог архангела Михаила на Михаљској Превлаци, јеромонах Рафаило, игуман манастира Подмаине, и јерођакони Натанаило и Јосиф.
Након прочитаног јеванђељског зачала бесједио је о. Рафаило, који је између осталог казао да притиснути разним невољама јецамо, али никако да се дохватимо спасоносне силе Божије која струји кроз свету Цркву, кроз апостолско учење и предање.
“Зато, браћо и сестре, не треба да губимо вријеме и не треба да тражимо неку нову силу која тек треба да гране, нити да се плашимо фалсификованих пројекција некаквих сила, нити да слиједимо оне који само симулирају силу. Каква сила у технологији! Може ли технологија да изгони демоне из човјека? Ево, доведи ђавоиманога човјека, употријеби сву вјештачку интелигенцију и информациону технологију – хоће ли истјерати демоне? Може ли данас ово наше суперпрогресивно вријеме да нас усаврши у врлини? Не, него се опет враћамо у содомске стандарде и критеријуме”, казао је он.
Додао је да на тај начин нијесмо ријешили проблем смрти, него капитулирали пред њом не размишљајући о њој.
“А сила је ту, Господ је са нама. Ова Света литургија, она га оприсутњује. Он даје ту силу. Али, да бисмо је примили, морамо да будемо у духу апостола”, казао је отац Рафаило.
Преосвећени владика је пререзао славски колач и честитао крсну славу послушници Нади, која је принијела колач у част Светог Григорија Чудотворца.
Рекао је да је се Свети Григорије од ране младости посветио Богу, иако су његови родитељи за њега жељели правничку каријеру.
“Изазивао је у младости гњев својих вршњака, који су живјели доста распусничким животом. Али, уздајући се у Бога, он је све њихове лажне приче побјеђивао. На крају се одлучио за пустињачки живот. Отишао је у пустињу. А кад га је епископ позвао да га рукоположи за епископа неокесаријског, он се није појавио. И ево чуда Божјега: тај епископ је то урадио на даљину. Уздајући се у Божју благодат, он је извршио хиротонију без присуства Григоријева. И благодат Божја, која је и била с њим, она се додала у тој архијерејској хиротонији. И он је на крају прихватио тај крст”, рекао је Владика Кирило.
Владика је подсјетио да се то дешавало у трећем вијеку, када је било доста богословских расправа.
“Појавиле су се разне јереси, а једна од њих је била и јерес о монархизму. Ту јерес је Свети Григорије одбацио и учествовао у Антиохијском сабору гдје је та јерес и поништена и одбачена. Радило се о неправилном схватању суштине Свете Тројице”, подсјетио је Владика.
Нагласио је да се Свети Григорије није ослањао на свој разум и своје рационалисање.
“То је много важно. Данас сви боње знају шта треба радити у Цркви од патријарха и од епископа. Има таквих људи, иако нијесу сви такви. Својим разумом и својим расуђивањем он боље зна како то све треба радити. Не можемо тако да приступамо црквеним пословима него у смирењу. Свети Григорије, кад му нешто није било јасно, он је питао. Помолио би се Богу, јавила му се Пресвета Богородица, Свети Јован Богослов који му је издиктирао Символ вјере. Има тај Символ Светог Григорија Неокесаријског. Неки истраживачи кажу да није баш све од њега него да га је допунио Свети Григорије Ниски. Међутим, сачуван је тај Символ вјере и прихваћен је Првим васељенским сабором и Петим васељенским сабором”, подсјетио је он.
Казао је да ми данашњи хришћани нијесмо такви чудотворци да нам се јаве Богородица и Свети Јован Богослов.
“Међутим, ако нешто не знамо, питајмо Цркву, питајмо некога ко је томе посветио живот, ко је то изучавао. Треба да будемо смирени, наравно, увијек с вјером у Бога”, казао је Владика Кирило.
Свети Григорије је, подсјетио је Владика, имао власт над водама.
“Могао је да исуши ријеку и језеро. Има разних дарова у Цркви. То су све благодатни дарови. Кад је пријетила нека поплава, молили су Светог Григорија да он то заустави и он је то чинио. Творио је и разна друга чуда, али у великом смирењу. Кад се догодило гоњење, он није истрчавао са својом паством да пострада за Господа него су се сакрили у планину. И он их је молитвом сакрио, тако да су гонитељи рекли да су видјели само два дрвета у гори, и никога више. А та два дрвета која су им се тако показала били су Свети Григорије и његов ђакон који су подигли руке к небу и молили се Богу. Тако је он сакрио своје људе од гоњења”, казао је Владика Кирило, подсјећајући на детаље из светитељевог житија.
