Дана, 29. јуна 2022. године, када Црква прославља Светог Тихона Аматунтског Чудотворца, Његово Преосвештенство епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску литургију у крагујевачком насељу Бресница у цркви Светог Јоаникија Девичког.
Саслуживали су му свештеник Саша Антонијевић и ђакони Иван Гашић, као и Милош Костић (будући војни свештеник).
Чтецирао је Марко Нешић.
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован обратио се верном народу надахнутом беседом:
“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре и драга децо Божија, из одељка данашњег Јеванђеља видели смо како је Господ Исус Христос када је слао своје ученике да проповедају Његово Јеванђеље није им ништа обећавао (никакву удобност, никакву лагодност), напротив он им је говорио да ће их људи мучити, мрзети, убијати, да ће их изводити на суд и да ће их омрзнути због имена Христовога. Конкретно, када их је послао рекао је: – Ево, ја вас шаљем као овце међу вукове, будите мудри као змије, а безазлени као голубови. Апостоли су то прихватили са смирењем да би извршили послушност. И пошли су јер су знали да их Господ неће оставити, да ће им Господ дати Духа Светога – Духа мудрости да ће победити своје непријатеље. Међу вуковима као овца опстати заиста је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин међу вуковима да останемо овце Христове (јагањци Христови – јер се Господ назива Јагњетом Божијим).
Шта је мудрост? Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен вуковима, да се не излажемо непријатностима и невољама, ако не морамо, али ако дођу искушења и невоље морамо да станемо на бранику вере. Морамо да станемо и да покажемо да се нисмо уплашили. Страх се појављује тамо где нема љубави. Љубав је била та која је носила апостоле да проповедају Јеванђеље Христово.
Дакле, мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, то јест да нас вуци не растргну, односно да нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вукови. И данас и кроз векове многима је долазила мисао да се међу вуковима не може бити овца или на пример, да се међу Турцима не може бити Турчин. И колико се њих на жалост и потурчило – уплашени или због интереса. Али они други наши преци су остали верни Христу, цркви и вери.
Треба дакле, развијати мудрост Богом дану све више и више, а паралелно са мудрошћу треба развијати доброту, јер мудрост без доброте човека води у злобу (злоћу) а доброта без мудрости зна човека да одведе у глупост. Бог нас је створио са разумом и треба тај разум да оплемењујемо вером, јеванђељем и свим оним што човеку оплемењује његов разум, а то је Дух Свети. Зато и данашње Јеванђеље каже: – Кад Вас изведу пред синагоге, пред старешине, пред судије, не бојте се шта ћете рећи. Будите само послушни. Испуњавајте Закон Божији и Дух Свети ће вам у том тренутку рећи шта треба да кажете. Али зато треба да живимо Духом Светим. Духом ходимо а не знањем, каже апостол Павле и додаје да знање надима а љубав изграђује.
Као што знамо да змија чува главу и ми треба да сачувамо мудрост и присебност у свим нашим животним приликама и неприликама које нас снађу. Зато Свети оци упоређују змију која се провлачи кроз тесне рупе не би ли скинула (променила) са себе ону њену кошуљицу, тако и човек треба да иде уским путем, да мења себе, да чисти себе. Јер узак је пут који води у Царство Небеско, како каже Господ у Јеванђељу, а широк је онај који води у вечну пропаст. Тако и ми треба да чувамо нашу главу – Христа, да би нас Христос чувао. Ако Христа не чувамо онда губимо и веру и цркву. Ми треба себе да не излажемо опасности. Чувајући тако себе ми чувамо и оног нашег непријатеља који хоће да нас уништи. И њему ћемо помоћи да не учини грех.
Ми идући уским путем који води у Царство Небеско свлачимо са себе старог човека, оног огреховљеног старог Адама и да га облачимо у новога Адама - Христа. Чувајмо ту нашу нову одећу коју нам је Христос дао нашим крштењем.
Живот је овај једно бојише (војевање). Победити или поражен бити. Ту нема трећега. Ако победимо уживаћемо плодове победе кроз сву вечност – то је у Царству Небеском. Али ако изгубимо тј. будемо поражени трпећемо ужасе и поразе кроз сву вечност. Савест ће нас стално опомињати - зашто си злоупотребио тај дар Божији (живот који ти је дат)?
Живот је овај двобој између човека и свега онога што је против Бога и против човека. Но Бог је свемоћан. Он је савезник свакога ко Њега искрено призове, ко Њега искрено моли и ко му искрено тражи помоћ.
Свети Јован Кронштатски на једном месту каже: – Овај живот није шала ни играчка, но људи га обраћају у шалу и играчку. Лакомислено се играју временом, које нам је дато да са њиме зарадимо вечност. Ми временом у којем живимо или зарађујемо вечност да живимо у Богу и Царству Небеском, или зарађујемо вечну муку. Зато апостол Павле каже: – Ево данас је дан спасења. Сад је дан спасења. Сутра ће можда већ бити касно за некога. Дакле, ми данас да учинимо оно што треба да учинимо ради нашег спасења. Ако нам Бог да и сутрашњи дан, опет да учинимо добро. Треба да знамо да нам од једног дана, од једног тренутка зависи или вечан живот или вечна пропаст. Бог ће да нас спасе само ми треба да желимо и да тражимо спасење. А спасење је једино у Богу, Бог вас благословио.”
Извор: Епархија шумадијска
