Израда мозаика Христа Спаситеља на престолу у Цркви Светог Марка приводи се крају. Слажу се последње „коцкице”, да би потом кренуло подизање овог јединственог уметничког дела у изнадолтарски простор на висину од 30 метара. Предивни мозаик, портрет Христа на коме се преливају златна, црвена и плава боја, простире се на око 100 квадрата, а у сваки квадрат стане 15.000 комадића специјалног печеног стакла.
– Израда ове врсте уметничког дела је доста компликован и сложен посао, а формирање мозаика Христа почело је пре две године. Прво је направљен цртеж у атељеу према планираној површини, а затим је пренет на папир у негативу. То се ради да би мозаик, када буде постављен на зид, био у такозваном позитиву, односно да би га људи видели како треба. Да би се једна оваква огромна композиција поставила на одређени простор, мора да се подели на више мањих, а да се затим спаја у целину. Мозаик је израђен на платну и када се он постави на зид, платно се полако кваси, па затим скида, док он остаје трајно фиксиран за подлогу – објашњава проф. Ђуро Радловић, академски сликар и неко ко је на Ликовној академији био први који је на постдипломским студијама специјализирао на мозаику. Иза њега су огромно искуство и рад на великом броју храмова, како у Србији тако и у Босни и Херцеговини, Црној Гори... а први мозаик који је урадио био је у капели Свете Петке на Калемегдану.
Да би велика површина у објекту могла да се савлада, сваки уметник пре свега мора да има визију простора. Јер када се мозаик постави на зид, добиће сасвим други изглед. Христов портрет се простире на око 2,6 метара, али када се подигне на ту предолтарски висину, из наше перспективе имаће мало већи портрет од природног.
– До решења за ову проблематику у односу између величина портрета дошао сам после посете Цркви Светог Марка у Венецији. Ја сам се попео на галерију, а испред мене су биле огромне површине обојених флека – црвених, плавих, зелених... Чудио сам се зашто је то тако, али када сам сишао доле и подигао поглед, видео сам прелепе фигуре. То ме као младог сликара навело да размишљам о простору. Због тога када сада радим монументалне сакралне композиције на висини, строго водим рачуна о целом простору да би са дистанце све изгледало природно – рекао је Радловић.
Материјал за мозаик се углавном увози из Венеције. Реч је такозваној муранској пасти или печеном бојеном стаклу, чији се поступак израде строго чува, и то стотинама година. У један квадрат мозаика стане око 15.000 коцкица бојеног стакла. Како је стакло природан камен који се не мења, рок трајања мозаика мери се такође вековима.
– Један човек без помоћи стручних сарадника овакав захтеван посао не би могао сам да изведе. Због тога ми помажу колегинице и колеге који имају изузетан дар када се ради о камену. У овај посао укључено је доста људи, а међу уметницима који су радили мозаик „Богородица ширшаја небес” и Христа Спаситеља су Војна Баштовановић, Татјана Бендераћ Вучићевић, Марко Тубић, Јелица Дурковић, Оливера Николић, Јелена Јовановић, Миљана Радојчић и Јелена Станковић – истиче Радловић. И изради мозаика у Цркви Светог Марка свој допринос су дали и Ђуров син Петар и унук Лука.
Постављање мозаика очекује се ових дана, и то је процес јер се подиже парче по парче и извлачи на скелу, а затим „лепи” на зид.
Ово није први мозаик који је завршен у Цркви Светог Марка. Уређење овог храма, који деценијама није био „осликан”, траје већ неколико последњих година јер је ова техника спора, али је најтрајнија.
– Урадили смо оно што се могло. Прво је проф. Ђуро Радловић завршио мозаик-иконостас, затим „Недремано око” изнад гроба патријарха Германа и „Крунисање цара Душана”, изнад гроба цара Душана. После тога се прешло у олтар, где је урађен мозаик „Богородица ширшаја небес”. Реч је о, по нашем сазнању, највећем и најлепшем мозаику на свету посвећеном Богородици који се простире на око 130 квадрата. Поред Богородице, завршено је причешће апостола и литургичари. Међу великим васељенским учитељима насликан је лик Светог Саве, Светог Василија Острошког, Светог Николаја Жичког, Светог Петра Зимоњића и блаженопочившег светог патријарха Павла. И ево сада приводимо Христа на престолу – рекао је протојереј-ставрофор Трајан Којић, старешина Цркве Светог Марка.
Уз сву скромност, мозаици у овом храму спадају у најлепше у нашој земљи. Реч је о огромним фигурама које захтевају изузетно умеће уметника.
– Имали смо Божји благослов да нам је проф. Ђуро Радловић с великом љубављу урадио ову лепоту коју ретко ко има. Ово што је урађено заиста заслужује дивљење и нашу захвалност – истакао је прота Којић.
Извор: Политика
