Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону. (Мт 6.24)
Овим ријечима нам Христос упућује једну од најупечатљивијих јеванђељских порука. Он нам овдје најприје поручује да нико од нас не може служити два господара. Господ дакле, подразумјева службу једном господару, што значи да ми не можемо да не служимо, да не будемо под влашћу неког од ова два господара, питање је само кога.
У наставку исте реченице нам Исус открива да се ова служба темељи на љубави и да ћемо, када се одлучимо коме ћемо од ова два господара служити то чинити из љубави. Уједно нам бива јасно да љубав и опредјељење једном господару подразумјева мржњу и одбацивање оног другог.
На крају сазнајемо и њихова имена: у питању су Бог и мамон.
Мамон је на арамејском језику, који је у то вријеме био народни језик Палестине и којим је и Христос говорио, била ријеч која је означавала новац, иметак, материјално богатство.
Сада нам већ бива јасније о чему овдје Господ говори. Служба, љубав, мржња, поштовање, презир, све ове ријечи описују дубински однос сваког човјека према ономе што му је најважније и што је његовом срцу најближе. Оно што волимо, то нам је истиниски и битно, за то смо спремни да се жртвујемо, да дамо све од себе да га одбранимо и да га сачувамо. Јер гдје је благо наше, ондје ће бити и срце наше (Мт. 6,21)
Управо овим ријечима нас Господ Христос упозорава на замку у коју сваки човјек, свако од нас, може да упадне.
Иако тако на први мах овдје изгледа, није стицање новца и материјалног богаства по себи зло, него наш однос који ми гајимо према томе. Уколико почнемо да вјерујемо у то да нам материјално благостање може пружити једину и истинску сигурност, да нас оно може спасити од страдања и бола, да нам може помоћи да заборавимо на присуство смрти у свијету, онда постаје јасно коме смо се господару приклонили.
А тога господара ми нећемо бити слуге, него ћемо постати његови робови.
Христос нам открива једну потпуно другу стварност. Својим доласком међу нас и дјелом спасења он нам открива непостојаност и лажност сваког другог односа који није са Богом.
Отац наш небески шаље свога Сина међу нас, који постаје један од нас, који састрадава са нашим слабостима и иде до краја, иде до смрти коју садејством Духа Светог побјеђује снагом љубави која носи, преображава и спасава све.
Он је наш истински и прави господар. Њему служити се може једино и само љубављу.
Служити Оцу нашем небеском значи посветити дане живота који нам је дат на дар изградњи заједнице љубави са Сином Његовим, Христом Спасом нашим. На тај начин ми постајемо заједничари љубави и истине која нас ослобађа од сваког страха, сваке лажи, сваке клевете.
Зато драга браћо и сестре не бојте се све док сте уз правог господара. Не бојте се, чак и када вас слуге мамона нападају, јер, како нам поручује Свети Апостол Павле, невоља гради трпљење. А трпљење искуство, а искуство наду. А нада не постиђује, јер се љубав Божија излила у срца наша Духом Светим који је дат нама. (Рим 5,3-5)
Да нам Господ наш Васкрсли подари снаге, истрајности и храбрости на путу љубави, мира и праштања, Амин.
Презвитер Драгиша Јеркић
