Type Here to Get Search Results !

Житија светих за 14/27. август - Свети пророк Михеј

На данашњи дан у нашој светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Свети пророк Михеј; Свети свештеномученик Маркел, епископ апамејски; Свети мученик Урсикије; Свети мученик Лукије; и Свети новомученик Симеон трапензунтски.

* * *

Тропар празника:


СПОМЕН СВЕТОГ ПРОРОКА МИХЕЈА

Свети Михеј, први пророк са овим именом, бејаше из племена Јефремова, син Јемвлана. Живео је у дане светог пророка Илије, када над Израиљцима у Самарији цароваше Ахав са Језавељом, а над Јудејцима у Јерусалиму Јосафат. Јер у то време племена дванаест синова Јаковљевих беху раздељена на два царства: једно се звало царство Јудејско, са престоницом у Јерусалиму, сачињавала су га два племена, Јудино и Венијаминово; а друго се звало царство Израиљско, са престоницом у Самарији, у њега су улазила остала племена јеврејског народа. У Израиљском царству налазило се племе Јефремово, из кога беше и свети пророк Михеј.

Свети Михеј често изобличаваше израиљског цара Ахава за оне грехе, за које га и свети пророк Илија изобличаваше: за његово отпадање од Бога у идолопоклонство, и за неправде које је чинио. И ненавиђаше цар пророка изобличитеља, али се не усуђиваше да га убије, бојећи се Божје казне, и стидећи се невиности и светости праведнога мужа, и плашећи се остварења његових пророчких предсказања. Међутим пророк, дајући место неправедном гневу царевом, удаљаваше се из престонице и живљаше много по горама, да не би цара, често излазећи пред њега и изобличавајући га, покренуо на убилачку јарост.

У те дане ороди се дом цара израиљскога Ахава са домом цара јудејског Јосафата, јер Јосафат узе Ахавову кћер Аталију за сина свог првенца Јорама. Побуђен сродничком љубављу цар Јосафат оде из Јерусалима у Самарију у посету цару Ахаву. У току весеља Ахав моли Јосафата, да му помогне у рату против асирског цара да узме од њега град Рамот Галадски, који је из давнина био израиљски, а асирски цар га беше заузео силом. Јосафат обећа Ахаву да ће заједно с њим сам ићи у тај рат, и рече: Како ти, тако и ја, како твој народ, тако и мој народ поћи ћемо с тобом на војску. Но најпре упитајмо Господа Бога, хоће ли нам тај рат бити срећан. – И одмах сазва Ахав четири стотина својих поганих и лажних пророка, на челу којих бејаше лажни пророк Седекија, син Ханаана. И сви они храбраху Ахава надом на успех, говорећи: Иди! Бог ће ти дати у руке не само град Рамот него и самог цара асирског.

Међутим цар јудејски Јосафат, човек побожан и веран Богу, видевши и разумевши да међу тим пророцима нема ни једног истинског пророка већ све сам ласкавац и улизица, рече цару израиљском Ахаву: Нема ли ту макар једног пророка Господњег, кога бисмо упитали и он нам казао истину? – Ахав одговори: Има један човек који може упитати Господа и открити нам истину; то је Михеј, син Јемвлана; али ја га мрзим, јер ми не прориче добра него свагда зло. – Не говори тако, рече Јосафат Ахаву, него га позови и чуј, и не гневи се када те изобличава.

И Ахав одмах посла по пророка Михеја, који у то време дође из пустих гора у Израиљ. Оба пак цара сеђаху на престолима својим у красоти и слави код врата Самаријских, и сви лажни пророци прорицаху пред њима. При томе врховни лажни пророк Седекија начини себи гвоздене рогове, и затрубивши рече цару Ахаву: Овако вели Господ: овим ћеш роговима уништити и истребити Сирију. – Тако исто и остали лажни пророци говораху: Иди на Рамот Галадски, и победићеш цара асирског, и предаће ти га Господ у руке. – А посланик који отиде да дозове пророка Михеја рече Михеју: Ето сви пророци проричу цару добро; молим те, проричи му и ти добро, и нека твоја реч не буде супротна њиховој. – Свети Михеј одговори: Тако да је жив Господ, говорићу цару оно што ми рече сам Господ Бог мој.

Када свети Михеј дође и стаде пред царем израиљским Ахавом, цар га упита: Слушај, Михеје, да ли да идем на војску на Рамот Галадски или да се оканем? – Пророк, не одговарајући одмах на царево питање и желећи да га привуче усрднијим питањима, рече: Иди, и упутиће те Господ, и предаће ти у руке цара асирског. – А цар Ахав, видећи да пророк не говори смело, рече му: Заклињем те много пута, кажи ми истину пред Господом. – Тада свети Михеј рече смело: Видех сав народ Израиљев разасут по планинама као овце које немају пастира.

Овим речима пророк предсказа, да ће војска Израиљева изгубити у рату свога пастира, цара: јер ће он бити убијен, и сви ће, као овце од вукова, бити разјурени по горама и пустињама од стране асирских војски. И рече цар Ахав цару Јосафату. Не рекох ли ти да ми овај неће пророковати добра него зло? – А свети Михеј рече: Чујте реч Господњу; видех Господа где седи на престолу свом, а сва војска небеска стајаше му с десне и с леве стране. И рече Господ: ко ће преварити Ахава цара Израиљева да отиде и падне код Рамота Галадског? – И од присутних једни рекоше ово други оно. Тада изиде један дух, и ставши пред Господа рече: ја ћу га преварити. А Господ га упита: како? Он одговори: изићу ћу, и бићу лажљив дух у устима свију пророка његових. И Господ му рече: преварићеш га и надвладаћеш, иди и учини тако. Знај дакле, царе, говораше пророк, лажљиви дух је у устима свих пророка твојих, и Господ је изрекао зло по тебе.

Када пророк говораше ово, приступи лажни пророк Седекија и удари светог Михеја по образу рекавши: Какав ти дух Господњи каза све то? – Свети Михеј одговори: Ти ћеш видети збивање ових речи у онај дан када из страха од Асираца будеш бежао из собе у собу, и из куће у кућу, желећи да се сакријеш у дому свом.

Испунивши се гнева, цар Ахав нареди да ухвате пророка Михеја и баце у тамницу, и да му тамо дају по мало хлеба и по мало воде, да само не умре од глади и жеђи, и остане у животу док се он не врати, да би га ставио на муке. Цар тако и рече: Држите га док се ја не вратим у миру. – А свети Михеј одговори цару: Ако се ти вратиш у миру, онда није Господ говорио преко мене. – Рекавши то, свети Михеј се обрати народу и громко рече: Чујте то сви људи!

Свети Михеј би посађен у тамницу у престоници израиљског царства граду Самарији. А цар Ахав, отишавши у рат, би убијен, сагласно пророчанству светога Михеја, као што о томе опширније пише у 22. глави 3. књиге о Царевима и у 18. глави 2. књиге Дневника. По смрти Ахава зацари се његов син Охозије.

О кончини светог пророка Михеја не говори се ништа у Светом Писму; само се у Прологу каже као да је био убијен од Јорама, сина Ахавова; но већ је раније речено да је Јорам био зет Ахаву а не син. Ипак је вероватно да је пророк Божји Михеј скончао мученичком смрћу, убијен неким од мучитеља: јер и жена Ахавова Језавеља која остаде удовицом, и син Охозија који се зацари после оца, и зет Јорам цар јерусалимски, сви они нису могли штедети онога који је прорекао Ахавову погибију.

Спомен овог светог пророка Михеја у Великом Чети Минеју и у Кијевским месецословима налази се под петим јануаром. И у Чети Минеју говори се о њему, да је због изобличавања безакоња убијен и бачен у провалију, а ближњи светога Михеја извадили су отуда чесно тело његово и погребли на својој земљи, близу гроба неког странствујућег пророка.

Након сто педесет и више година после првог светог пророка Михеја јавио се други свети пророк тог имена, чији се спомен празнује у данашњи дан. Он беше из племена Јудина, а из села Мораси близу града Елевтеропоља, због чега је и назван Морасићанин. Он је пророковао у Јерусалиму у дане јудејских царева Јоатама, Ахаза и Језекије; у које време живљаше и свети пророк Исаија. Свети Михеј изобличаваше своје саплеменике што су оставили истинитог Бога, пали у идолопоклонство и усвојили погане обичаје незнабожачке, и са тугом им говораше од лица Божија: Људи моји, шта вам учиних? чиме вас увредих? чиме вам досадих? Одговорите ми. Што вас изведох из земље Мисирске и избавих из ропства, зато ли мене остависте а идоле незнабожачке себи за богове изабрасте?

Исто тако изобличавајући злостављања, неправде, грабеж и увреде, наношене убогима и ништима од стране кнезова, судија и старешина, свети Михеј је говорио: Чујте ово, поглавице дома Јаковљева и кнезови дома Израиљева, који мрзите на добро а љубите зло, не треба ли вам знати и творити што је право? Но ви тако неправедно тлачите ниште и убоге људе невине, да и кожу са њих одрасте, и кости им поломисте, и тела им здробисте, као да ћете их у лонац метнути и јело спремати. Чујте ово, поглавице дома Јаковљева и кнезови дома Израиљева, који се гадите на правду, и све што је право изврћете; који градите Сион крвљу и Јерусалим неправдом!

Тако свети пророк изобличаваше грешнике, и видећи да се не поправљају, оплакиваше погибао њихову јецајући и вапијући: Тешко мени! јер сам као кад се обере летина, и као кад се пабирчи после брања винограда, нема грозда за јело (тако нема оних који угађају Богу!). Авај, душо моја! неста побожнога са земље, нема праведнога међу људима! сви вребају крв, сваки лови брата свога мрежом, руке своје спремају на зло, кнез иште поклоне и судија суди за мито.

Тако изобличавајући зле и оплакујући непокајаност њихову, свети пророк предсказиваше гњев Божји који иде на њих: он ће најпре казнити престоницу израиљског царства Самарију, јер се у њој отпоче идолопоклонство и гажење закона Божија и погана дела незнабожачка; затим ће иста таква казна постићи Јерусалим, јер је правосуђе Божије одредило, да Самарија буде разорена од Асираца а Јерусалим од Халдејаца. И опет ридаше пророк говорећи: Јао, јао! одмазде Божије стигоше! – Но међу свима овим тужним предсказивањима пророк Божји објави и радосну вест, да ће се Пастир и Спаситељ душа наших, Господ Исус Христос родити у Витлејему: И ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудиним, из тебе ће изаћи Онај који ће бити Господар у Израиљу (Мих. 5, 2). – Остала предсказања овог светог пророка Божјег изложена су у пророчкој књизи његова имена.

Како је по завршетку своје пророчке службе свети Михеј окончао свој живот, о томе нема јасних података, али се сматра да је мученички скончао. У књизи светог пророка Јеремије пише да када су свештеници са лажним пророцима и мноштвом народа хтели убити светог Јеремију, онда неки од старешина усташе у његову заштиту, говорећи свему збору народном: Сетите се Михеја Морасићанина, он пророкова у време Језекија цара Јудина и рече свему народу јудејском: овако вели Господ Саваот: Сион ће се преорати као њива и град ће Јерусалим бити гомила камења, и гора овога дома висока шума. Је ли га за то убио Језекија цар Јудин и сав народ? није ли се побојао Господа и молио се Господу? и Господ отклони беду коју беше изрекао на њих, а ми хоћемо да учинимо велико зло душама својим (Јерем. 26, 18-19).

Из ових речи може се видети, да свети пророк Михеј није био убијен, него је у миру скончао после богоугодног живота свог у свету. Он је умро и био погребен у својој постојбини – селу Мораси. А после много и много година, у време цара Теодосија Великог према откривењу Божјем Зевзину, епископу елевтеропољском, бише обретене чесне мошти његове заједно са моштима светог пророка Авакума. Због свега тога нека је Богу нашему слава свагда, сада и увек и кроза све векове. Амин.

 * * *

СПОМЕН СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА МАРКЕЛА, епископа Апамејског

Свети Маркел се родио на Кипру од богатих и знаменитих родитеља. Био високо образован, ступио је у брак и имао деце. Када му жена умре, он се повуче у монашки живот у Сирију оставивши своју децу Провиђењу. Прочуо се беше због милосрдности, кротости и учености духовне, због чега га Апамејци изабраше за свог епископа. Као епископ ревносно се трудио на обраћању незнабожаца у веру хришћанску. Када изгори неки храм идолопоклонички, идолопоклоници ухвате Маркела и, тобож као проузроковача тога пожара, сажежу на огњу, око 389. године. Поучно је из живота светог Маркела још и то, што се код њега спомиње свештање воде и употреба освештане воде.

 * * *

СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА УРСИКИЈА (УРСИКИНА)

Свети Урсикије беше родом из града Сивента у Илирији. У време цара Максимијана он беше војник. Као хришћанин он би оптужен код цара Максимијана. Цар га предаде епарху Аристиду, да му суди. Овај нареди те Урсикија силно тукоше воловским жилама, и сва му леђа и груди у ране претворише: затим му руке намазаше зејтином, па сумпором, па смолом, и онда метнуше на њих жеравицу. Мучен тако, свети мученик рече да руке његове праведно пате, јер су спасле мучитеља из смртне опасности. Мучитељ Максимијан, прекорен од неког Тертулијана, који је ту био присутан, да је незахвалан према светитељу који га је спасао, нареди да излију хладну воду на мученикове руке те да угасе огањ. Но касније, по извршној пресуди, светом Урсикију би глава одсечена од неког Валента, који га најпре и беше оптужио као хришћанина. Три пута овај бездушник удари мачем по врату светог мученика, и тако блажени Урсикије прими венац мучеништва.

Свети Урсикије пострада 300. године.

 * * *

СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА ЛУКИЈА ВОЈНИКА

Свети Лукије беше војник. Пострада за Господа Христа сажежен у огњу.

 * * *

СПОМЕН СВЕТОГ НОВОМУЧЕНИКА СИМЕОНА ТРАПЕЗУНТСКОГ

По занимању беше златар и живљаше у Цариграду. При једном спору хришћана и Јевреја би оклеветан од Јевреја код турских власти да је тукао једног турског Јеврејина. Зато буде ухваћен и бачен у тамницу, где проведе пуних четрдесет дана. Власти му обећале да ће га пустити ако се потурчи, иначе ће га погубити. Симеон јуначки изјави на суду: „Макар ми хиљаде смрти нанели, ви нећете успети да ме поколебате у мојој вери и љубави према Исусу Христу – Господу мом и Богу мом“. Због тога блажени Симеон би осуђен на смрт, и обешен у Цариграду, 14. августа 1653. године. Његово мученичко страдање записао је Јован Кариофилис (види „Неон Мартирологион“).