Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 23. августа, када наша Света црква прославља Светог мученика и архиђакона Лаврентија и Светог Ирона, служио је Свету архијерејску литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу.
У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је казао да је Господ наш Исус Христос донио благу вијест овоме свијету о спасењу рода људскога и да је Његова ријеч имала ту силу да препорађа људске савјести, да оплемењује и просвјетљује људске мисли и укрепљује вољу оних који га слушају и примају Његову ријеч, да творе вољу Божију.
Тумачећи данашње јеванђељско зачало, Владика је нагласио да је Христова ријеч, иако блага, пуна милости, била истинита, а понекад и оштра и подсјетио да је Господ врло често оштро говорио књижевницима и фарисејима, управо онима који су мислили да знају вјеру, све ситнице вјере и закона Божијега. Али који су, нажалост, то некако претворили у једну окошталу форму, у једно само спољашње изражавање вјере:
“А он срцезналац видио је да њихово унутрашње биће није препорођено и говорио је, као што смо у данашњем Јеванђељу чули, да је њихов подвиг сличан ономе као кад човјек само споља пере и чисти чашу”, бесједио је Владика појаснивши да је важније да се чаша очисти изнутра, јер може човјек, не знајући да је само чаша споља чиста, да пије из ње и да се отрује.
Поука ове ријечи Божије је, како је казао, да не треба занемарити оно што је спољашње, али оно није главно, оно је тек један мали дио онога што треба да учинимо у односу на оно унутрашње чишћење нашега бића, душе, срца, осјећања, мисли, воље. Све то треба да се прочисти и просвијетли и то је велики труд:
“Према томе, драга браћо и сестре, треба да обратимо пуну пажњу на унутрашњи садржај и да се потрудимо да очистимо своје биће изнутра, да га очистимо до те мјере да њега може да Божија свјетлост још више просвијетли”, поручио Митрополит црногорско-приморски.
Даље је објаснио да славимо у наставку празник Преображења Христовога, славимо вјечну Божанску свјетлост која је засијала из људскога лица Христовога, из Његове људске природе:
“Али то је Божанска свјетлост која је обасјала Свете апостоле и прожела цијело њихово биће и они су осјетили нову радост и нови живот у свом срцу и у својој души”, бесједио је Владика Јоаникије, појаснивши да је то било зато што су они слушајући ријеч Божију, идући за Господом и трудећи се да разумију Његову ријеч и очисте своје биће да би примили благодат Божију, могли да буду причасници вјечне Божанске и нестворене Божије свјетлости.
Господ је свјетлост и извор свјетлости, у Симболу вјере за Христа кажемо да је свјетлост од свјетлости, а за Светога Јована Крститеља, који је био и остао највећи од жене рођени, Свети јеванђелист каже, да он не бјеше свјетлост него да он само свједочи свјетлост.
“Али будући да свједочи свјетлост, он је постао и причасник, по милости Божијој, Божије свјетлости и то што се догодило апостолима на гори Тавор, Јовану Крститељу, који је постао свједок – причасник Божије свјетлости, то је у Цркви Божијој могуће сваком хришћанину, и свештенику и лаику, и мушком и женском, и старом и младом”, казао је Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.
Цитиријући Светог Серафима Саровског који је говорио да је циљ људског живота стицање Духа Светога, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је истакао да су дарови Духа Светога управо Божија свјетлост, Божија благодат која просветљује човјеково биће и његову душу, чак и његово тијело. По његовим ријечима кад се освећује душа, светост са душе прелази и на тијело:
“И зато цјеливамо мошти Светих Божијих угодника, јер су њихова тијела постала света и проводник Божије благодати, милости и силе, и Божије свјетлости, која осјењује оне који приступају ћивотима Светих Божијих угодника.”
Посебно је нагласио да за то немамо, и не треба нам, већи и бољи примјер од Светог Василија Острошког, који је живио у најтежим временима, али се трудио. Није његов живот био лак, прошао је трновитом стазом, успео се са Христом заједно на Његову голготу, распевши себе за свој народ, али га је Господ зато и обдарио великим даровима и чудотворством још за живота, а посебно послије његовога упокојења.
“Нека Божија милост и свјетлост осјени све нас, и наше душе и срца, савјести и мисли, да бисмо, враћајући се својим свакодневним обавезама, носили ту свјетлост и носили ту благу вијест Христову и својим домовима и својим породицама и својим ближњима и овоме свијету, који, како Свето писмо говори, у злу лежи. Али то зло никада не може да захвати Цркву Божију. Може само да смета, може да прави искушења, али нема ту силу да спријечи никога ко иде Божјим путем. Сви они који иду Божијим путем, осијењени Божијом свјетлошћу и силом Часног крста, иду напријед и пред њима је пут отворен према Царству небеском Оца и Сина и Светога Духа”, казао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
