Древна светиња у Архијерејском намесништву тамнавском, манастир Меркшинац, први пут је била домаћин Преосвећеном Епископу ваљевском Г. Исихију од његовог доласка на чело овдашње епархије. У служењу Свете Архијерејске Литургије, Владики Исихију саслуживао је протојереј Небојша Миливојевић, архијерејски намесник тамнавски, и више епархијских свештенослужитеља.
Недеље 9. по Духовима, на празник Свештеномученика Макавеја, јеванђељска прича (Мт 14, 22-34) о Христовом чудесном ходу по води надовезује се на одломак у коме је описан тренутак у коме Он храни пет хиљада људи (Мт 14, 14-22) иако на располагању има свега пет хлебова и две рибе. Ова два догађаја потврђују да је Господ Христос Цар славе, Који је хранио Своје ученике и народ, али више од тога им давао небески хлеб, будући да Његово царство није од овог света, чему су се надали Његови савременици у Јудеји. То ће се, казао је у литургијској проповеди Владика Исихије, испунити у Светој Цркви када ће све нас који смо поверовали у Њега хранити небеским хлебом.
Људском разуму и искуству непојмљив Христов ход по води, подстиче Светог апостола Петра да и сам учини то. Господ му пружа ту могућност, међутим уплашен ветром почиње да тоне. Прекор за маловерје, који му Спаситељ упућује, указује да, иако велика, вера апостола Петра није била довољна. Сви апостоли су преко њега имали разговор са Господом и ово дело је Петар учинио у њихово име, те су се уверили да је Он заиста Син Божји, објаснио је Владика Исихије, истакавши да се смисао ове приче може пренети и на животе свих нас.
Ми кад се налазимо у тешким околностима и када нема наде по људским мерилима да можемо да се разрачунамо са искушењима, да можемо да истрпимо, кад нема наде да ће нам доћи људска помоћ и утеха, треба да, колико год да има вере, да је саберемо и да се на основу тих мрвица обратимо Господу. Да Му завапимо и чекамо Његову помоћ. Да знамо да је Господ са нама и кад Га видимо и кад Га не видимо. Да Он жели да се сви људи спасу и дођу познању истине.У данашње време- време великих искушења за нашу Цркву и народ, морамо да сабирамо своју веру и вапимо Господу, јер Он је једина истина и једини живот. Сам Господ нас тако учи и увек је уз нас- рекао је Владика Исихије, узмоливши да, молитвама Светих апостола и по дару благодати, показујемо свету да је најлепше да живимо са Господом, природним и моралним животом, а не да следимо погибељима овог света и пратимо безумље које долази са обезбоженог запада.
Сабрање у Меркшинцу је заокружено трпезом љубави, коју су старешина јеромонах Серафим и сабрат му Сергије припремили за све госте.
Подсећања ради, ова древна светиња и споменик културе од великог значаја, датира из 19. века. Име носи по истоименом потоку у селу Памбуковица, а према записима хроничара и налазима археолога, подигнута је на темељима старе богомоље- Меркшине цркве из 16. века. Здање и монашки живот у њој обновљени су 2017. године по благослову блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина, кога су за монашки узор у време његовог службовања у манастиру Каона имали тада младићи из Кикинде, данас духовници Меркшинца, јеромонаси Серафим (Ковачевић) и Сергије (Јесић).
Извор: Епархија ваљевска
