ПИТАЊЕ: Свих седам дана седмице посвећени су успомени појединих Светих: Светим анђелима, Светом Јовану Крститељу, Светим апостолима и Светом Николи, свима Светима и спомену упокојених, Часном Крсту и Васкрсењу Христовом. Зачудо да ниједан седмични дан није посвећен Светој Богородици?
ОДГОВОР: У Православној цркви, после имена Божјег и спасоносног дела Исуса Христа, највише се прославља Света Богородица. Поред посебних празника у спомен догађаја из њеног живота (међу којима се прославља и дан њеног рођења – Мала Госпођа, што не бива у прослављању осталих Светих), низ песама у молитвеном прослављању кога било од Светих, као и у другим чиновима и молитвословљима, редовно се завршава Богородичним, песмом у част Светој Богородици.
Због тога би свакако било чудно да њеном помену не буде посвећен ниједан дан у седмици, кад би то тако заиста било. Али није тако. Не само један него два дана у седмици посвећена су њеном прослављању. Говорећи то, не мислимо на каноне Светој Богородици на празнике Светих с полијелејем и бденијем, нити на редовне њене каноне на јутрењи недељној, као ни на њене каноне на повечерју, писане у све седмичне дане свих осам гласова у Октоиху, него на стихире на Господи возвах на вечерњи, и целом канону на јутрењи, тим битним песмама службе неком Светом. А оне се налазе у седмичној служби средом и петком у Октоиху, у којој су на Господи возвах прве стихире Часном Крсту, а „ини стихири Богородицје“. На јутрењи пак у те дане, први је канон Крсту, а „другиј канон Богородицје“. Управо онако као што су прве стихире на Господи возвах уочи понедељка покајне, а друге Светим анђелима; уочи уторка прве стихире на Господи возвах су такође покајне, друге Светом Јовану Претечи, а на јутрењи исто тако, канони покајни и Претечи.
Мисао да су среде и петци преко године, поред Часном Крсту и страдању Господњем, посвећени и Светој Богородици, износе и поједини литургички писци. У првој половини прошлог века, пише Г. Дебољскиј: „У среду Господ наш је био издан на страдање и смрт… При крсту је стојала Пречиста Мати Распетога… Стога у среду Црква се клања Крсту и уједно Богородици. Зато се свештене песме среде називају Крстобогородични“. Нешто доцније, протојереј К. Никољски вели да се „песме у част Матере Божје стављају сваког дана седмице (види у Октоиху Богородичне каноне на повечерју); но особито се она прославља у недеље…, у среду и петак, кад се чини служба Крсту (у Октоиху канони на јутрењи). Мати Божја је стојала код Крста Господа, састрадајући Распетоме. Стога и Света Црква, прослављајући страдање, смрт и Васкрсење Христово, при томе прославља и Матер Божју“. Слично казује и С. Булгаков: „Пресвета Мати Божја помиње се и прославља у све дане седмице, као свагдашња заступница за хришћане пред престолом Сина свога. А особито се она прославља у недељу, у среду и петак“. Код нас проф. др Л. Мирковић, свакако према Дебољском, вели: „Нарочито се величају страдања Христова средом и петком у разним тропарима ових дана, у стихирама и блаженима. Поред овог, ceћa се Црква дубоке жалости Мајке Божје, која стоји поред Крста Христова, и зато се песме које се поју у ове дане зову Крстобогородични“.
Као закључак из изнетог, могли бисмо рећи: Не одговара стварности мишљење да Светој Богородици није посвећен ниједан дан у седмици, него напротив стварност показује да су среда и петак, поред Часног Крста, посвећени спомену Свете Богородице. То јасно доказују главне песме сваке службе Светих: стихире на Господи возвах и канон на јутрењи.
Гласник, септембар 1985.
