Са благословом Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, поклоничка агенција Митрополије „Одигитрија“ организовала је ходочашће на острво Крф и поклоњење моштима Светог Спиридона у дане његовог молитвеног спомена, 11. и 12. децембра.
На челу групе од 120 ходочасника са простора цијеле Црне Горе, били су чланови клира наше Митрополије и то протосинђел о. Пајсије (Ђерковић), настојатељ Цетињског манастира, протојереји Јован Радовић из Подгорице и Остоја Кнежевић, секретар Митрополита Јоаникија, игуман Евстатије (Ивановић) из манастира Светог Николе – Обод на Ријеци Црнојевића, јеромонах Јован (Шљиванчанин) и монах Павле (Кондић) из манастира Стањевићи, монах Спиридон (Живковић) из манастира Заграђе и сестре монахиње из манастира: Ждребаоник, Ћелија Добрска, Св. Спиридона на Паштровској гори и Подмалинско. На пут се пошло са пјесмом и молитвом Светом Спиридону, које су отпјевали свештеници у Саборном храму Васкрсења у Подгорици у вечерњим часовима, 9. децембра. Прелазећи преко Албаније, ходочасници су у побожној тишини саслушали житије Светог Спиридона које су, у оба аутобуса, читали свештеници. У раним јутарњим часовима пристигли су у грчку луку Игуменица, одакле су трајектом прешли на острво Крф и његов истоимени главни град.
Послије поклоњења светињама, сабрани у манастиру Пресвете Богородице – Касиопитре, саслушали су духовне поуке игумана овог манастира оца Поликарпа. У Саборној цркви Крфске митрополије пришли су ћивоту са моштима Свете царице Теодоре, обновитељке иконопоштовања у деветом вијеку, цјеливали и примили духовно оснажење. Јака киша са олујним вјетром, која је цијелога дана засипала Крф, није могла умањити радост наших ходочасника који су са пјесмом тропара, приступили нетљеним моштима Светог Спиридона, цјеливали светињу и принели дарове. Свечаној вечерњој служби, уочи недјељне Свете литургије, ходочасници из Црне Горе молитвено су учествовали крај ћивота Светог Спиридона и док су блажили душу мелодијом предивног појања, са великим интересовањем разгледали су иконе и украсе у храму, које су генерације ходочасника приносиле кроз вјекове. Међу осталим знаменитостима, снажан утисак су оставила огромна кандила од сребра, украшена изузетним умјетничким радовима, а која су дар мореполоваца у знак захвалности Светом Спиридону за покровитељство и сигурну пловидбу бескрајима морске пучине.
У недјељу, 11. децембра Свету литургију крај ћивота Светог Спиридона служио је Митрополит крфски г. Нектарије уз саслужење већег броја свештеника и монаха, пристиглих из разних крајева Грчке да прославе празник овог угодника Божјег. Међу њима су били и наши оци јеромонаси Пајсије, Евстатије, Јован, и протојереји Јован и Остоја. На крају Литургије извршен је свечани молитвени чин молебна Светитељу и изнијет негов ћивот на трон испред иконостаса. Новина, за оне који су први пут ходочастили Светом Спиридону, била је локална традиција хорског појања на Литургији уз пратњу хармонијума, а посебно је снажан утисак оставило одавање почасти Светитељу од стране великог оркестра филхармоније. Сви музичари, а било их је преко педест, одјевени у свечане униформе са металним капама попут шљема и украшеним високим кићанкама, послије свештеника који су отпјевали тропар Светом Спиридону, свирали су у најсвечанијем тренутку изношења светитељевог ћивота из олтара и постављања у трон пред иконостас. Озарена лица владике, свештенства, неколико хиљада Божјих душа пристиглих са разних крајева земаљског шара и наравно домаћег становништва, спојени са мирисом тамјана, пламеновима свијећа и кандила, појањем и мелодијом оркестара које су пратили снажни звуци великих звона и одјеци почасне топовске паљбе са тврђаве, чинили су да тај чин буде испуњен узвишеним духовним осјећањем. Заиста, тренуци који се неизбрисиво урежу у духовно биће сваке душе која са вјером и љубављу приступа Светитељу. По завршетку богослужења, наши свештеници и монаси предали су дарове Митрополиту Нектарију, који је и у бесједи посебно поздравио ходочаснике из Црне Горе. Протосинђел Пајсије је предао лични дар Митрополита Јоаникија – наливперо блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је дуги низ године био пријатељ са Митрополитом Нектаријем и више пута ходочастио на Крф и Видо. Митрополит Нектарије је узвратио достојним уздарјем и споменуо да са радошћу носи успомене са ходочашћа Светом Василију Острошком ове године и литије Превлачких свештеномученика коју је предводио у Тивту. Монаси и монахиње су предали на дар нешто од свога рукодеља: мед, воштане свијеће, бројанице, сок од нара, вино, лозу и дуборез.
У раним поподневним часовима, по најљепшем могућем времену, обасјани медитеранским сунцем кроз плаветнило небеског свода умивеног кишом претходних дана и са неуобичајеном топлотом за предбожићне дане, ходочасници из Црне Горе, испуњени оваквим духовним расположењем посјетили су Српску кућу – зграду у ширем центру града, која је посвећена очувању спомена на Албанску голготу српске војске и народа у децембру 1915. и боравак српског краља, престолонаследника – регента, Скупштине, Владе, војске и администрације на Крфу током 1916-1918. године. Са њима је био и Митрополит Србије Димитрије и извјесни број свештеника. Дирљив је био тренутак када су на прагу Српске куће, ходочасници уручили дар овом знаменитом свједочанству голготе и славе нашег народа. Кроз руке протосинђела Пајсија предата је кустосу г. Небојши Сарамандићу, историјска фотографија литије са моштима Светог Спиридона коју су 1917. предводили Митрополит Србије у егзилу Димитрије и Архиепископ крфски Севастијан, доказани пријатељ српског народа, који је у знак признања, био одликован од наше Владе највишим цивилним признањем – орденом Светог Саве првог степена са лентом. Уз фотографију са потписима ходочасника, предата је и књига „Црна Гора кроз историјска документа“, коју је сабрао Јован Маркуш, а објавила Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори. Наравно, по нашем домаћинском обичају, и неколико флаша манастирског вина и ракије, да се почасте посјетиоци Српске куће.
С обзиром да у току зимског периода нема бродске везе са острвом Видо, није се могло приступити Плавој гробници. Зато су ходочасници из Српске куће пошли на крфску тврђаву са које се као на длану види Плава гробница. У великој Цркви Светог Георгија на крфској тврђави, која је била у служби војне посаде, а током Првог свјетског рата користили су је и наши војници, протојереј Јован Радовић уз саслужење свештеника и монаха и појање свих ходочасника, одржао је молитвени помен официрима, војницима и народу, који је страдао од почетка рата 1914. године, током Албанске голготе 1915. и онима који су сахрањени у гробници на Виду и у таласима Плаве гробнице 1916-1918. Потом је, на прагу цркве, монах др Павле Кондић изговорио кратко повјесно слово о голготи Српске цркве и свештенства током Великог рата.
Други дан ходочашћа окончан је на најбољи могући начин молитвеним учествовањем у бденију крај ћивота Светог Спиридона. Црква и сав околни простор били су испуњени хиљадама народа који је имао у рукама упаљене свијеће, а њихов пламен се спајао са звјездама у вечерњем плаветнилу небескога свода.
На сам дан празника, Митрополит Нектарије је предводио Свету литургију уз саслужење многобројног свештенства, међу којима су били и наши оци: протосинђел Пајсије и протојереји Јован и Остоја. Централни дио цркве био је испуњен највишим цивилним и војним представицима власти и администрације острва Крфа. У три наважнија дјела богослужења, оркестар филхармоније је одао почаст свирањем композиција у част Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице и Светог Спиридона. По древном обичају, на крају богослужења, ходочасницима је подијељен благословени хљеб, који се овдје прави са зачинима од меда и медитеранских трава што га чини посебно укусним. Овај хљеб се обично носи у домове и дарује онима који због старости и болести или друге какве немоћи нису могли поћи на ходочашће. Тако су и наши ходочасници понијели својим укућанима овог благословеног хљеба. Дуго су се ориле духовне, народне и родољубиве пјесме у аутобусима при повратку. Ходочасници из Црне Горе, примивши благодат Светог причешћа и благослов Светог Спиридона, срца пуног радости, у миру Божјем вратили су се својим домовима, хвалећи и славећи Бога Господа и његовог угодника Спиридона за духово укријепљење примљено током ходочашћа.
