Двадесет шесте недјеље по Духовима, Владика Димитрије началствовао је Светом Литургијом у Храму Преображења Господњег у Требињу. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство Епархије захумско-херцеговачке.
На данашњем литургијском сабрању, презвитерском чину приведен је љубињски ђакон и вјероучитељ Игор Мастиловић и назначен за свешетеника Цркве Светог Василија Великог у Коњицу. По рукоположењу, Владика Димитрије је нагласио да се велика тајна одиграва пред очима сабраних, у којој ми грешни људи учествујемо и која прожима све наше биће. Новорукоположени свештеник прима залог Христов у дубину срца, у дубину душе, у дубину воље и убраја се у служитеље Христове — сличне анђелима. Велика је благодат и милост, када се један човјек спрема за службу свештеничку, да људе приводи Христу, да их приводи Спасењу, Ономе најљепшем међу синовима људским, једином Чуду од којег нема већег. Бог је сишао међу људе и постао истовјетан са нама, узео нашу природу и људским ријечима поучавао нас истинском животу, побиједио је све непорочне страсти и учинио смрт само уснућем, преласком у нови живот у којем ћемо се сјединити једни са другима.
Бесједећи по Јеванђељу, Владика је појаснио да Јеванђеље посједује силу да препороди човјеков живот и да га научи шта значи богатити се Богом. Потребно је научити јеванђељске заповијести, како би се потом унутрашње биће човјеково сагласило са законима Божијим и човјек почео да живи примјењујући заповијести, а затим се разум просвијетли и човјек почиње да разумијева тајне Божије. Тада човјек све своје уздање полаже на Господа, који је извор свакога добра и који ће као дародавац свих човјекових сила знати како да их устроји на добро. Јеванђељска прича о безумном богаташу приказује примјер човјека којег мучи исконски људски страх да се преда Богу. Богаташ тако — сиромашан љубављу Божијом — замјену тражи у богатству, те остварујући га, све своје наде полаже у благо, које не доживљава као дар Божији на корист њему и ближњима. Неспособан да увиди ограниченост животног вијека на земљи, човјек — какав је безумни богаташ — заборавља да иде пред лице Божије и да једино дјела љубави не пропадају. Објашњавајући да је човјек створен да овдје на земљи даје без прорачуна имајући срце на небесима, Владика је нагласио да су људи позвани да у ближњем виде лице Бога, припремајући своја чула за свјетлост Царства Свете Тројице.
По Отпусту, Владика Димитрије је појаснио да хришћани — сједињујући се на Литургији — постају породица, јер им причешћем Христос постаје најближи, а кроз Њега, једни другима постају најближи. Потребно је да се изгради однос непосредности у којем постоји ауторитет, али у свему исказујући љубав, и да се тај однос прелије на домове хришћана у којем љубав покрива све, а родитељи— испуњавајући своје улоге— дјеци постају примјер добрих људи.
