Црква Свете великомученице Варваре у Мокринама код Херцег Новог данас, 17. децембра, на дан молитвеног спомена ове славне следбенице Христове, која се од раних љета уневести Христу, прославила је своју храмовну славу.
Свету службу Божију служио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије уз саслужење свештенства намјесништва херцегновског и молитвено учешће вјерног народа.
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије освештао је прије Литургије нови живопис у овој светињи, чија је обнова је почела у јануару 2020.године. Фрескописање је завршено у мају ове године, урађена је реконструкција иконостаса и обновљена пјевница.
Јеванђељску бесједу произнио је игуман савински јеромонах Макарије који је казао да се у ријечима Преподобног Јустина Ћелијског „по свету који носи у себи, човек суди о свету око себе“, крије сва тајна људског спасења и све тајне Царства небеског:
„Јер по ономе што налазимо у своме срцу, судићемо и ономе што видимо у реалном животу и сваки човјек који буде сагледавао свој живот на овакав начин, видјеће да се у његовом срцу и његовом разуму заиста дешавају чудесне ствари.“
Примјетивши да ми обично уочавамо само што је лоше, казао је да нам се зато и јавља зла страст осуђивања других и суђења свему око нас, а тајна спасења налази се у Христовима ријечима са Крста: Опрости им Оче, јер не знају шта чине!
„Онај који носи љубав у себи и који носи Христа у себи, он ће увијек из себе, што год му се споља догађало, давати одговор љубави“, поручио је јеромонах Макарије.
Осврнувши се на данашње Јеванђеље када Христос каже да не треба да се радујемо што нам се демони покоравају и што су демонске силе испод нас, истакао је да је човјек назначен да буде изнад страсти и прљавштине и гријеха овога свијета.
„Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима.” Тумачећи ове Христове ријечи, игуман савински је казао да док човјек умује умом овога свијета, док се ум човјека не преобрази у Христу, он размишља на начин како размишља овај свијет, а ми хришћани смо позвани на живот изнад овога свијета.
„Важно је да свако од нас води рачуна гдје се налази и да види гдје је у односу на ове ријечи које изговорио велики светитељ Јустин Ћелијски. Како се наше срце односи ка нашим ближњима, какве мисли и однос имамо према својим ближњима, такав однос имамо и са Богом. Никакве разлике нема! Судимо ли другима, судимо Богу – прво Богу судимо па онда другима“, казао је, додавши да свако од нас мора да се запита гдје се он налази јер ће кроз то пробудити у себи важну духовну нит – страх Божји.
По његовим ријечима код човјека се кад види да у себи има много гријеха, осуде и других ствари, јавља вапај ка Богу за Његовом помоћи за спасење, а онда се јавља сила благодати Духа Светога која га призива на истинско покајање које га води ка Христу. Покајање није само један тренутак, већ стање у коме хришћани морају да остану до краја живота на земљи, јер се само кроз Христа може ући у Царство небеско још овдје у овом животу. То ћемо најбоље пратити, како је закључио јеромонах Макарије, игуман савински, управо ријечима аве Јустина Ћелијског:
„Пратимо свој унутарњи свијет и по томе ћемо препознати гдје се налазимо и у односу са Христом и односу са људима. Нека би Бог дао и Пресвета Богородица, и Великомученица Варвара, да се у нас усели сила Христова и да из нас увијек излази та сила коју у овоме свијету називамо љубављу, а то је у ствари Царство небеско – Царство Оца, Сина и Светога Духа. Амин!“
По заамвоној молитви, цркву је опходила литија, а потом је Митрополит Јоаникије благосиљао славске дарове.
Високопреосвећени Митрополит Јоаникије у архијерској бесједи коју је произнио по отпусту, поучио је вјерни народ да се Света великомученица Варвара удостојила због својих подвига, изливања своје мученичке крви за Христа, да стоји пред Престолом Божијим и да има ту слободу да нас заступа својим светим молитвама. Њој је Господ дао и ту благодат, да силази у овај свијет и преноси Божји благослов, штити и укрепљује све оне који јој се моле. Света Варвара је у давним временима прогона хришћанства, неустрашиво исповједила вјеру, пострадала је од својих укућана, свога оца, који као незнабожац.
„Међутим, Света Варвара имала је Господа Исуса Христа у своме срцу и била је неустрашива. У њеном срцу је била пламена вјера и она се није бојала ни смрти, ни Крста, ни страдања, него је храбро излила своју крв за Христа – свога вјечнога Женика, и зато је њу Господ удостојио толике славе. Прођоше времена и вјекови, а њено име је све свијетлије и њена слава се све више шири по цијеломе свијету“, подсјетио је Митрополит на житије ове угоднице Божије, која је била међу оним мученицима који су својом крвљу угасили огањ идолопоклонства.
Својим животом и страдањем Света Варвара тако је посвједочила Христа да су многи због њеног подвига повјеровали и на њој се, истакао је, показала она ријеч Тертулијанова да је крв хришћана сјеме за нове мученике. Подсјетивши да се њен спомен слави свуда у хришћанству, да су јој широм свијета посвећени храмови, Митрополит Јоаникије је указао на поштовање која ова светитељка има у нашем српском народу.
„Велика је данас радост овдје на Мокринама. Ову цркву су ваши преци подигли и украсили и споља изнутра и око ње, тако да јој се и данас дивимо. Дивимо се њиховој љубави, слози и умјећу, јер ова црква се није могла саградити без велике љубави и слоге. Није овдје било пребогатих људи, који су је могли сами подићи, него се цио овај крај објединио око подизања ове знамените светиње“, поручио је Владика.
Указујући на љепоту вајарских радова на цркви, али и на гробљу на Мокринама, рекао је да се у њима види рука мјештанина Станка Лепетића, који није био обични каменорезац него велики умјетник свога времена:
„А то је заправо опет љубав, јер се види да је уграђивао своја најфинија осјећања у овај камен, да их овјековјечи, не само своју љубав према овоме крају и према храму него и своју вјеру. А он је био само један од оних који су овај храм подизали.“
Похваливши труд мјештана који су у ово ново вријеме заједно са својим свештеницима, прво о. Владаном, а онда за о. Зораном, сабрали око овога храма, обновили и украсили, Митрополит је казао да је данас извршено обновљење овога Светога храма – освећење:
„А то се и зове обновљење, јер вјечна Божија новина, када се храм освећује, силази на њега и стално га обнавља благодаћу Духа Светога. Као и човјек што се освећује тако се и храм освећује или обрнуто. Храмове подижемо да бисмо се и ми освећивали.“
На крају Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије се захвалио свима који су се потрудили око обнове светиње, истакавши заслуге Општине Херцег Нови која је помогла не само обнову овога већ и других храмова.
„ И када радимо и када славимо, много се љепше осјећамо ако смо у већој заједници, у већој једнодушности, у већој у братској љубави и слози. Нека буду срећни ови празници. И још једном свима захваљујем на труду у току обнове овога Светога храма. Нека вас Бог награди и за велики и за мали и за најмањи прилог како Он то сам зна и умије и хоће и може! Свима на здравље и на спасење и на многа и блага љета!“
Свештеник Зоран Миљанић је заблагодарио Митрополиту Јоаникију на љубави и подсјетио да је обнова храма почела благословом блажене успомене Митрополита Амфилохија. Потом су дјеца са вјеронауке, полазници школе ћириличне калиграфије даровали Митрополиту Јоаникију тропар његове крсне славе на свитку, а Борис Маркуш нерукотворени лик Господњи, фреску у камену.
Грамате за обнову храма данас су додјељене предсједнику Општине Стевану Катићу, привреднику Николи Никши Гојковићу, фрескописцу Борису Маркушу, Ани Замбелић Пиштало, док ће осталим донаторима захвалнице бити накнадно уручене.
Данашњем сабрању присуствовали су предсједник Општине Херцег Нови г. Стеван Катић са сарадницима и конзул Републике Србије у Херцег Новом г. Мићо Роговић.
Прослава је настављена културно умјетничким програмом у којем су учествовали хорови „Свети Сава“ и „Преподобна Касија Константинопољска“, а промовисана је и књига Горана Комара „Надгробни споменици села Мокрине код Херцег Новог“.
