„И Логос постаде тело и настани се међу нама, видесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.“ (Јн 1,14).
Неизрецива је тајна Божијег снисхоиђења у извршењу домостроја спасења пале људске природе и творевине уопште. Људима је непојмљиво рођење и долазак на свет Сина Божијег који се оваполотио од Духа Светог и Марије Дјеве и постао човек, како у Веровању исповедамо.
Вера је, дакле, први услов којег данашњи човек мора испунити како би суштински могао учествовати у радости празника доласка на свет Онога који је рођен од Оца пре свих векова. Он је дошао у свет да би са њим и ми смртни људи задобили вечни живот у обећаном нам Царству небеском. Задобити живот вечни могуће је само у заједници са Господом који се рађа међу људима, као један од нас, да би собом обновио лик палог Адама. Он за нас страда и васкрсава.
У данашњем времену пуном искушења, човек се налази пред никада већом идентитеском кризом. Ова криза је толико дубока да задире и потреса све сегменте човековог бића, без обзира којем народу или цивилизацији он припадао. Криза започиње од пољуљане вере у Бога, када пред вртлозима живота човек своју наду полаже на људе, који такође, због пољуљане сопствене вере, ближњега у кључним моментима остављају на цедилу. Криза се наставља разочарењем у људе, а људи су део друштва, система и институција. Свеопште разочарење најпре узрокује рат којег човек води на ратном попришту своје душе. Овај унутрашњи бунт, као и било коју другу емоцију човек најчешће испољава јавно и тако долазимо до несагледивих последица.
Идентитетска криза се односи и на схватање човековог односа према Богу и односа према друштву уопште. Човек је створен као савршено биће, али је због своје неукротиве воље постао несавршен. Кажемо ли бар некада себи: Смири се човече! Заустави се док не буде касно! Промени нешто, да не пропаднеш!
Човек јесте биће прогреса у сваком смислу, а то најпре значи узрастати у вери и у односу са Богом. Хришћани су позвани да непрестано узрастају у вери, љубави, нади, трпљењу. Као хришћани, позвани смо да у време највећег благостања али и искушења једнако будемо благодарни Богу и да своју наду положимо једино на Њега.
Када смо од свих одбачени, Он је ту. Када смо од свих прогоњени Он је ту. Када смо заборављени од људи, од Бога нисмо. Када нам се свет руши, Бог је ту. Вера је наша веза са вечно живим Богом у Светој Тројици – Оцем, Сином и Духом. А врхунац благодарности Богу за сва знана и незнана доброчинства која су нам учињена јесте у светој Литургији, где је сам Господ присутан кроз свето Причешће, као залог вечног живота.
Свет се променио. Хришћанство је увек било отворено у односу на свет. Црква је кроз историју доприносила на свој начин прогресу цивилизације остављајући велики траг у области науке, уметности и културе уопште а данас нам се чини да у оваквом свету нема места за Цркву. Ипак, Црква је ту и призива све да препознају оне истинске вредности које нас чине синовима Светлости и заједничарима непролазнога.
Ми, који потичемо из, по броју, малог народа и мале земље међу световима налазимо се пред посебним искушењем очувања националног идентитета и православне вере, нарочито тамо где смо национална мањина. У том смислу, велика одговорност је на Српској православној цркви али и сваки православни Србин је одговоран за неговање језика, вере и националног идентитета, почевши од своје куће. Није срамота бити Србин и није срамота бити православан. Асимилација се зауставља на кућном прагу. Као Црква и као народ имамо подршку наших власти у Мађарској да будемо оно што јесмо.
Ми се и овог Божића, као и свагда, молимо Богомладенцу да међу људе донесе мир како би превазишли сва искушења и међусобне несугласице. Само уједињени можемо опстати пред свим искушењима модерног света. Сви сегменти овдашње српске заједнице – Црква, цивилне организације, образовне институције, медији и сваки појединац, треба заједнички да доприносе изграђивању боље и лепше будућности за наш народ. Мало нас је, али нас има. И биће нас док год будемо имуни на наметнуте игре светских моћника којима је циљ – завади па владај. Све вас, драга децо духовна позивамо на међусобну љубав, поштовање и праштање.
Молимо се и за све наше породице – очеве, мајке и децу, да им празник доласка Богомладенца у свет буде показатељ вредновања здравих породичних вредности и односа. Молимо се и за оне који су сами и заборављени од својих, да им Господ донесе радост у којој ће осетити Његово присуство.
Рођење Богомладенца је централни догађај у људској историји, сложићемо се сви, стога учинимо да постанe централни догађај и у нашим срцима, домовима и окружењу јер се Превечни Бог родио да обнови пали људски лик.
Све Вас драга децо духовна поздрављамо радосним Божићним поздравом:
Мир Божји – Христос се роди!
Срећна и Богом благословена наступајућа Нова 2023. година!
Дано у Нашој Епископској резиденцији, у Богомчуваном граду Сентандреји, о Божићу 2022. године.
Ваш молитвеник пред Богомладенцем Христом
Епископ будимски Лукијан
Извор: Епархија будимска
