А пошто сте синови , посла Бог Духа Сина својега у срца ваша, који виче Ава, Оче! (Галатима 4, 6)
Ево нас, браћо, сестре и децо духовна, и ове године пред колевком Богомладенца Исуса Христа. Велика, и изнад и изван разума, Тајна рођења Бога Логоса десила се, не у некој великој и раскошној палати, него у скромној витлејемској пећини која је од тог тренутка, једном за свагда, постала место славе Божије и извор утехе и наде свим боготражитељима кроз историју људског рода. Та пећина, љубављу загрејана и истинским миром испуњена, постала је срце универзума, срце читаве творевине. Из те пећине куцао је живот за сав људски род. Ту се родио Онај који је дошао ради спасења нашега. Родио се да нам донесе дуго чекану месијанску вест: “Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји” (Јован 14, 27).
Какав је то нови мир који нам само Христос може дати? Према речима Преподобног Јустина Ћелијског, тај богочовечански мир јесте мир од смрти: “И мир Божији, који превазилази сваки ум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Христу Исусу” (Филипљанима 4, 7). Спаситељ се родио да нам покаже да је Бог љубав и да нас научи да човек може имати мир и радост само онда када је испуњен љубављу, и то најпре љубављу према Богу, а затим и према ближњима јер: “Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не воли брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видео” (Прва Јованова 4, 20)?
Да бисмо схватили колики је значај рођења Христовог за људски род и његово спасење, помажу нам речи великог учитеља Цркве Светог Јована Златоустог: “Поштујте, браћо, празнике, понајвише дан Рођења Христовог; јер ко рођење Христово назива мајком свих празника, тај неће погрешити”. Из празника Рођења Христовог извиру сви празници, као реке из извора. По Златоустом, рођење Христово је поновно стварање света, односно камен темељац домостроја спасења.
Ми ових Божићних дана певамо анђелску песму коју су витлејемски пастири певали када им је анђео јавио да се у Витлејему родио Исус Христос: “Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља” (Лука 2, 14). Ова нас песма позива да се сви заједно једни са другима радујемо и да у љубави Христовој прославимо рођење Онога који се ради нас и нашега спасења родио у пећини и сишао са неба да бисмо се ми обожили и узрасли у меру раста висине Његове.
Божић је Празник када осећамо пуноћу доброте и милости Божије, показане према роду људском тиме што је Бог Отац послао у свет Сина свог једнороднога, Господа нашега Исуса Христа. Божанска љубав, која се чудесно показала у витлејемској пећини прожима и све нас приликом празновања Божића. Празновање Божића није тамо неки обичај, традиција, навика, дан примања и давања дарова. Божић је дар над даровима, дар у којем се открило оно што је једино ново под сунцем, или боље речено, открио нам се Онај који је једино ново, Нови Адам. Од Христовог рођења свет више није и не може бити оно што је био. Људска природа и свет, испуњени квасцем вечног Живота стичу могућност да буду нови човек, ново небо и нова земља, ново вечно човечанство. Зато је само Христос могао да изговори речи: “Гле, све творим ново” (Откривење 21, 5). Он, као једино ново под сунцем, вечно обнавља све што постоји; Светлост Његова просвећује све и свакога, “обасјава свакога човека који долази на свет” (Јован 1, 9).
Христос, пуноћа закона и пророка, говори: “Нисам дошао да укинем закон и пророке него да испуним” (Матеј 5, 17). Израз - да испуним - има двојако значење, да извршим закон, с једне, и да свету подарим пуноћу, савршенство, с друге стране. Тиме се и ми људи “испуњујемо”, извршавајући заповести Његове и Њиме самим узрастајући, све док, по речима богомудрог апостола Павла: “не достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијега, у човека савршена, у мери раста пуноће Христове” (Ефесцима 4, 13).
На овој свеобухватној истини о Христовој личности и Његовом доласку у свет, као почетку и бескрају свега постојећег, темељи се свакодневни људски живот, тиме се осветљава човеков начин живљења и понашања. Зато се ми увек враћамо рођењу Богомладенца, Његовом богочовечанском делу којим обасјавамо своја дела и свој однос према Богу, према ближњима и према свеколикој творевини Божијој.
У Њему, као Сину Божијем, и Сину Човечијем, савршеном Богу и савршеном човеку “ми смо познали и поверовали у љубав коју Бог има према нама” (Прва Јованова 4, 16). Од када нам се Бог јавио својим рођењем, и са нама поживео, ми знамо да је заиста “Бог љубав, који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему. Тиме се љубав показала савршеном у нама” (Прва Јованова 4, 16–17). Са Њим и ову заповест имамо: “Ко љуби Бога, да љуби и брата свога” (Прва Јованова 4, 21).
Свети Григорије Палама, богослов витлејемске и таворске светлости, у Божићној беседи открива дубоки смисао доласка Месије: “Оваплоћењем и рођењем Месије Христа у свету, свету је дарована васељенска радост и мир. Послушај до краја песму Благовесника и сазнаћеш је: “Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља (Лука 2, 14); јер је Бог дошао у телу да би свету донео свој мир и помирио га са најузвишенијим Оцем”. Мир Христов није истоветан са миром овога света. Божићни мир Свети Григорије Палама назива “духом усиновљења, јер они који су вером носиоци овога мира постају деца Божија и санаследници Христови” (Римљанима 8, 17). Зато, како каже овај светитељ, у духу Божића живе само они који живе у љубави једни са другима те, сходно речима Светог апостола Павла, “подносећи једни друге, и опраштајући једни другима... Као што Христос опрости нама” (сравни Колошанима 3, 13).
Далеки и узвишени Бог, који је у Старом Завету разговарао са Мојсијем на Гори Синају, рођењем Христовим спустио је небеса и постао Емануил, што значи: са нама Бог - не губећи при том ништа од свог Божанства. То нам, говорећи о рођењу Христовом, потврђује и Свети Јован Дамаскин речима: “Зато и не велимо за Њега да је Он човек који се обожио, него да је Бог који се очовечио; јер, будући по својој природи савршени Бог, постао је Он и савршени човек, не мењајући властиту природу, нити Божанску икономију”.
Бог је на Божић постао реалан човек, по својој безмерној љубави ушао је у историју благодаћу Светога Духа и оваплотивши се од Приснодеве Богородице. Тако нам је у новорођеном детету – Богомладенцу Исусу Христу Бог – даровао свако изобиље дарова Царства небеског, доносећи нам собом вечну истину, вечну правду и сам вечни живот који, по учењу Светог Максима Исповедника, унапред окушамо у животу и Литургији Цркве Христове.
Празник Божића је целокупну људску природу поделио на два дела – на ишчекивање и спасење. Библијско ишчекивање Месије Спаситеља почело је већ обећањем првосазданим људима Aдаму и Еви, а још конкретније у праоцу Aвраму коме је Бог обећао да ће у његовом потомку бити благословени сви народи (види Постање 22, 18), што се остварило управо рођењем Богочовека Исуса Христа.
Небески анђео приликом рођења Христовог открива велику Тајну спасења света благовестећи витлејемским пастирима, а преко њих и свима нама: “Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, Који је Христос Господ, у граду Давидову” (Лука 2, 10-11).
Од те благовести витлејемским пастирима па све до данас, Рођење Христово је празник небоземне радости у којем заједно учествују анђели и свети, али и свака богољубива душа озарена витлејемском светлошћу. Слично тројици мудраца са Истока, који су дошли да се поклоне Богодетету Исусу Христу, и ми смо сви позвани да Му се поклонимо, и да Му принесемо дарове.
Треба да знамо, све оно што смо добро ове године учинили, наш је највећи дар Богомладенцу! Aко смо гладнога нахранили, жеднога напојили, болесног посетили, зар тиме нисмо дар Богу принели? Aко смо животом својим Бога прослављали живећи свето и богоугодно, зар тиме нисмо злато врлине Богомладенцу принели? Aко смо Цркву Божију љубили и својом ревношћу украшавали Дом Господњи, зар тиме нисмо богоугодну жртву принели? Aко смо страдање браће своје у невољама видели и својим делом их утешили, зар тиме нисмо самоме Христу добро учинили? Богомладенац Христос за своју безграничну љубав од нас људи такве дарове очекује. Зато је Божић празник пред којим проверавамо своју веру и све оно што смо, као створења Божија и као синови и кћери Божије, дужни да чинимо.
Кроз Свето Писмо и Свете Оце видели смо како нам се у Исусу из Назарета јавља, а и дарује, савршени Бог и савршени Човек. Дакле, ко Њега воли - испуњава прву заповест Божју, заповест о љубави према Богу свим срцем и свом душом, али испуњава и ону другу Његову заповест о љубави према ближњима (види Марко 12, 30-31). Јер, Он је наш Бог и Господ, Он је од нас неодвојиви ближњи. У Њему препознајемо истинског Бога, али и истинског човека и у Њему, Богочовеку, се утемељују и дарују три основне светиње људског живота: светиња оца и очинства, светиња мајке и материнства, светиња детета и детиње безазлености и чистоте. Управо зато наш благочестиви народ посвећује тим светињама три недеље уочи Божића, Детињце, Материце и Оце.
Божић нам носи поруку о томе колика је љубав Божија према човеку јер и сам је постао човек. Божић представља прилику да човек постане бољи него што је био прошле године, чиме би смисао слављења овог празника био још дубљи. Славећи Божић, прилика је да се упитамо колико нас Бог воли, и то не само на речима, већ и делима. Божић нас све и свагда позива да живимо у братољубљу и човекољубљу и јеванђељској смирености, живећи од дела руку својих, држећи се новозаветног учења да никада не чинимо другима оно што не желимо да нама други чине (види Матеј 7, 12).
Данас се најчешће помињу речи мир, љубав, заједница. Колико је то истинито, проверимо у свом срцу и души. Aпостол каже: “Посла Бог Духа Сина свога у срца ваша” (Галатима 4, 6). Дакле, потребно је да наша срца постану она витлејемска пећина у коју ће Бог послати Сина свога. Ако смо отворили врата срца и примили Господа да се настани у нама онда имамо мир, ту скупоцену реч која се помиње свакога дана безброј пута. Онда имамо љубав, такође скупоцену реч која нам не силази са усана. Колико је нама људима стало до мира показује чињеница да људски род из дана у дан усавршава оруђе смрти. Ту је одговор на питање колико има мира у нама и колико тај мир желимо да ширимо око себе. А знамо да не може бити мира у нашој души ако нема Духа Сина Божијег у нашим срцима.
Испуњен Духом Божијим пророк Исаија је наговештавао долазак Сина Божијег у свет: “Растопите мачеве и претопите их у плугове” (Исаија 2, 4). То је и порука данашњега дана.
Нека би Господ дао, драга децо духовна, да на данашњи дан испуњени Христом Богомладенцем, за тренутак макар отворимо прозоре и врата својих срца да Дух Сина Божијег уђе и усели се у наше душе. Тада ће се у наше душе уселити мир, радост и љубав. Онда више неће бити страха, те ће бити места да се у наша срца усели сваки човек. Тада ћемо имати чврсту спознају да смо потребни једни другима и да, ма колико различити, не можемо једни без других. Најважније од свега је да будемо једно са Господом, па ћемо онда бити уједињени и као породица и као народ. Постајући удеоничари те богочовечанске заједнице спасења, бићемо спремни да градимо јединство са свим људима, са читавим светом и тако ћемо испуњавати Спаситељеву молитву: “Да сви једно буду” (Јован 17, 21).
Са овим мислима и жељама ја вам, драга наша децо духовна, желим мир од Бога, љубав, радост, спокојство, здравље и свако добро – све што је тако неопходно у нашем свакодневном животу - и да се, као што је читав свет био сабран у витлејемској пећини, што чешће сабирамо у овим празничним данима у нашим храмовима на Светим Литургијама како бисмо стално прослављали Богомладенца Христа, дародавца свих добара, поздрављајући једни друге сверадосним поздравом
МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
Срећна и Богом благословена наступајућа Нова 2023. година.
Ваш молитвеник пред Богомладенцом Христом
ЈОВАН
Епископ шумадијски
Извор: Епархија шумадијска
