Архимандрит др Евстатије Аздејковић у спомен на новопрестављеног протођакона Владимира Јарамааз (1980-2023)
Данас на 20. годину моје свештеничке службе, када би требало да сам најрадоснији човек на свету, растужила ме је вест брате, да се нећемо срести ове године када дођем у Црну Гору. Данас си нас напустио и као у једном уздаху који траје вечно, присетио сам се свих наших сусрета, који су увек били искрени и пуни љубави без лицемерја. Критике твоје на мој рачун и моје сумње на твој рачун, а све то у друштву нашег Митрополита Амфилохија – Ђеда Црне Горе, Приморја, Скадра и чувара Пећкога трона, мисионара васељене, који је тебе видим више волео јер те је пре и призвао себи док је нас оставио овде, далеко од себе да се још трудимо у овоме животу. Она фотографија где сте заједно приведени јер нисте слушали “ковид власт” у “Карадагу” је доказ ове моје теорије. Није те узео ковид, али данас на овај велики дан те Ђед сачекао горе негде, са десне стране од Господа, десно од Његовог Сина Исуса Христа који му и седи са десне стране, а ти си тамо негде и шапућеш Ђеду да шапне Господу, па те Ђед не чује јер Владика Атанасије галами. А онда ти Ђед чита са усана и каже: ”Господе, то је наш Владо Јарамаз, протођакон Храма Твог Васкрсења у Црној Гори и још под Горицом, граду који се зове Подгорица, сад је стигао. Иначе је све време био са нама и радио за Тебе и тамо доле под Горицом и у Никшићу и под Острогом и у Јужној Америци”.
Никада нећу заборавити наше студенске дане које смо провели у острошкој светињи под благословом нашег тада духовника оца Лазара Острошког, где смо били пар година у служби светитељу Василију и оцу Лазару. После смо некако, са истом љубављу и поштовањем, заједно прешли под духовну власт Ђеда Црногорског и наставили у Светој служби служити са нашим Ђедом широм света, а ти сада и на Небесима. Памтиће те сви по радости твојој коју ти и презиме исповеда Јарамаз, “несташан”, мада је лоше преведено. Ја бих га превео “радостан” и ту бих се задржао. Ти си увек имао радост Васкрслог Господа и када си под Острошком стеном служио као студент и када си са о. Момом Кривокапићем кости његових предака у Буенос Аиресу, заједно са нама, омивао такође си био радостан (и био као сједињен са њима) јер си веровао у Васкрсење, како тих костију тако и свих нас.
Ниси био као други, вероватно те због тога и Господ брже препознао и изабрао себи. Ту ти завидим. Ушао си чак и на ту чувену фотографију са Митрополитом Амфилохијем у полицијској станици, која говори више од онога што се види (а то ће мало њих да види), а значи да сте заједно Горе приведени пред Господа. Ухапшени сте љубављу Васкрслог Господа и приведени пред Престо небески у наручје Аврама. Оправдајте и нас, јер ће се вама све опростити! Реците да смо заједно са вама радили, за исту ствар и за исту философију, философију православне вере, философију узвишеног живота у Господу Исусу Христу и Светим тајнама Цркве православне. Шапни Ђеду да се овде у Храму Преображења Христовог у Р. Доминикани православни из Украјине и Русије заједни моле за спасење својих душа. Заједно се причешћују. Шапни му да се у Јужној Америци православље шири више но ковид и да још увек нико није нашао вакцину против тога, па ако нас се сетите, позовите и нас горе да вам посведочимо.
Архимандрит Евстатије (Аздејковић)
