Type Here to Get Search Results !

Презвитер Миливоје Бакић: Осиромашио је вјечно Богати, да би човјеков род бесмртношћу обогатио


Рођење Господа нашега Исуса Христа је догађај који је сигурно највише утицао на људску цивилизацију и донио велике промјене у свијету. Те промјене су присутне у свим областима, као што су историја, етика, педагогија, религија и многе друге. Довољан доказ о важности рођења Господа Исуса Христа у свијету је и то што се данашње вријеме рачуна прије и послије овога догађаја. Ипак, највећи утицај Божића је свакако био на духовном плану, с обзиром да је Његов долазак на земљу био искључиво због нашег духовног пада: Онога који је створен по Божјем лику, упропашћеног преступом, свега препуштеног пропадању, отпадника од божанског живота, мудри Створитељ изновапресаздава.


У Старом Завјету, у Јерусалимском храму, у Светињи над светињама, људи су чували управо оно што им је било најсветије и најбитније, а то је Ковчег завјета. Толико је било велико поштовање према овом светом ковчегу, да је у Светињи над светињама био дозвољен приступ само првосвештенику, и то једном годишње. У Ковчегу завјета су се налазиле три најсветије ствари, које су имале директан контакт између Бога и човјека и које су биле доказ присуства Бога у њиховој средини, а то су: двије камене плоче са Десет Божјих заповјести, које је Бог дао Мојсију на гори Синај, затим мана, коју су Јевреји добијали од Бога, док су били у пустињи и штап Аронов, који је по Божјој вољи имао чудесне моћи. Ове светиње су биле намијењене одређеним људима у одређеним ситуацијама, тако да су у неку руку биле ограничене у односу на Свемогућег Бога који је неограничен. Међутим, на празник Ваведења који прослављамо, не случајно, ушла је у Светињу над светињама, баш она жена која ће родити Светињу над светињама, Господа Исуса Христа.Мaрија Дјева је у име читавог рода људског рекла: „Ево слушкиње Твоје, нека ми буде по ријечи Твојој”, док је Ева у име читавог човјечанства одбила да буде слушкиња Божја. Тиме Богородица постаје Нова Ева и најчаснији примјер нашег рода и  заступница свог свијета. Оваплоћењем Господњим појавила се истинска Светиња над светињама, која има неограничену моћ и која је намијењена свима, и у свим ситуацијама. Овај догађај појављивања Светиње над светињама испратили су пјесмом и небо и земља, и анђели и људи: Данас Дјева рађа Надсуштнога, а земља пећину нуди Неприступном. Анђели и пастири заједно славе, а мудраци путују у друштву звијезде. Ради нас се као мало дијете роди Превјечни Бог.

Не чуди што су се сви радовали и пјевали, зато што је овим догађајем сваком човјеку отворено небо: Небо и земља данас су сједињени, јер се Христос родио. Данас се Бог на земљи јавио, а човјек се до небеса попео.Сваком човјеку је отворено небо, зато што се родио Нови Адам. Исус Христос је стао на мјесто представника људског рода  и вратио човјечанство у заједницу са Богом, од које нас је одвојио Адам својом непослушношћу. Апостол Павле каже да кроз Адама царује смрт, а кроз Новог Адама долази Живот. Непослушност Адама донијела је људском роду гријех и смрт, а послушност Новог Адамадонијела је људима могућност да постану  праведни Божјом милошћу: Тако, дакле, као што једним пријеступом дође осуда на све људе, тако и једним оправдањем дође на све људе оправдање живота. Јер као што кроз непослушност једнога човјека посташе многи грјешни, тако ће и кроз послушност једнога постати многи праведни. Да би, као што царова гријех у смрти, тако и благодат царовала праведношћу за живот вјечни кроз Исуса Христа, Господа нашега.

Управо је Божић тај догађај који је прекретница у нашим животима и који нам враћа наду задобијања Царства Небеског. Тиме се уздигла човјекова пала природа и опет смо у заједници са Богом:

Ходите, обрадујмо се Господу, разматрајући тајну која је пред нама! Преградни зид је порушен, пламени се мачеви дају у бијег и од дрвета живота уклања се херувим, а ја рајском храном се частим, које бијах лишен због непослушности. Јер непромјенљив лик Оца, одраз вјечности узима обличје слуге излазећи  из Мајке која не окуси брака, а не подлијеже промјени. Јер какав је био, такав је и остао: будући истински Бог, а какав није био прихвата да буде, да постане човјек из љубави према човјеку.

Отац Момо (Кривокапић) је често у бесједама говорио да је Божић наша нова нада (нова шанса) да у срцима створимо топле пећине љубави у којима ће се родити Богомладенац. Људски род добија нову прилику да се подвизава, усавршава и буде бољи, захваљујући рођењу апсолутног добра и апсолутне истине.

Рођењем Богомладенца смо добили могућност, коју до тада нисмо имали, добили смо прилику да можемо задобити Царство Небеско, а то је уједно и суштина нашега живота на земљи.


Светигора бр. 308, Божић 2022/2023.


Извор: Митрополија црногорско-приморска

Рубрика