Свето Предање говори да је на путу за Египат свету породицу пресрео разбојник, али им никакво зло није учинио. Видевши Младенца, он је рекао: „Када би се Бог родио као човек, не би могао бити лепши од Младенца.“ И разбојник их је оставио да прођу са миром.
Зар то није дивно? Разбојник, који као звер никога не штеди, није светој породици нанео никакво зло. Видевши Младенца и Његову кротку Мајку, душа разбојникова се разнежила, јер је била дотакнута благодаћу Божијом.
Нешто слично догађало се и са дивљим зверима, видевши свете мученике или преподобне, оне су остајале кротке и нису их нападале. Чак се и зли дуси боје кротких и смирених душа, јер их оне својом послушношћу, уздржљивошћу и молитвом побеђују.
И опет, чудна је то ствар: разбојник се сажалио на Младенца Господа, а архијереји и старешине су га предали Пилату да Га разапне. А све је то било зато што се нису молили Богу и тражили од Њега да их упути шта да чине.
Многе старешине и људи желе да учине добро, али не знају где да га нађу. Не знају да је оно у Богу и да нам га само Бог може дати.
Архимандрит Софроније (Сахаров),
Старац Силуан Атонски
Извор: Епархија жичка
