Николајеве студије, година III, број 5 / https://nicholaistudies.org/2023/III/5 / Београд: Хришћански културни центар „др Радован Биговић“, 2023. 176 стр.
Из штампе је изашла пета свеска Николајевих студија, међународног часописа за истраживање богословског и црквеног доприноса Николаја Велимировића.
У петој свесци Николајевих студија објављен је преглед увида Светог Владике Николаја о друштвено–политичким темама, који је кроз истраживање Охридског пролога припремио крстоносни прота Џон Дејвид Финли, продекан Академије Светог Атанасија из Сан Инеза у Калифорнији и руководилац Одељења за мисију и евангелизацију Антиохијске Православне Архиепископије за Северну Америку.
Чланак др Немање Радуловића, професора Филолошког факултета Универзитета у Београду, на основу архивске грађе Фондације Нова Атлантида показује како је круг панхуманиста из двадесетих година прошлог века суштински био српски огранак мреже Димитрија Митриновића (1887–1953); Николај Велимировић, који се током свог боравка у Лондону са њима повезао, после Првог светског рата од ове групе се дистанцирао — на разочарење Митриновићевих следбеника, како показује њихова преписка из треће деценије 20. века.
Чиме се Владика Николај бавио почетком двадесетих година 20. века показује његово писмо проти Стевану Димитријевићу (1866–1953) од 12. децембра 1921. године, које је уводним текстом и коментаром растумачио Немања Андријашевић, докторанд Православног богословског факултета БУ. Из Владикиног дописа сазнају се поједини подаци о Богомољачком покрету, стању у Епархији охридској, као и о односу српске војске према држави Албанији. Ово писмо пронађено је у Архиву проте Димитријевића у Покрајинском државном архиву Косова и Метохије у Приштини, и објављује се први пут.
Ђакон Будимир Кокотовић из Библиотеке Српске Патријаршије у свом чланку доноси краћи преглед живота и деловања проте Алексе Тодоровића (1899–1990), дугогодишњег сарадника Епископа Николаја Велимировића. Под непосредним руководством проте Тодоровића излазила су после Другог светског рата издања Библиотеке „Свечаник“, а међу њима објављено је и неколико дела Епископа Николаја.
Преглед живота и рада Николаја Велимировића прилаже Љупка Катана, докторанд на Факулету политичких наука Универзитета у Београду. Овај кратки животопис Владике Николаја, у ком се посебна пажња поклања његовим дипломатским вештинама, написан је на основу литературе и истраживања претходних аутора и засебних истраживања ауторке у англоамеричким државама.
Презвитер Душан Ђаковић, докторанд на Православном богословском факултету Каподистријског националног универзитета у Атини, пише о једном новом издању — диптиху др Снежане Адамовић објављеном под двојним насловом као Созерцање Беседа под гором и Петар II Петровић Његош у критичкој мисли Николаја Велимировића.
Часопис Николајеве студије доступан је у отвореном приступу. Пета свеска часописа може се преузети на адреси https://nicholaistudies.org/2023/III/5. Наредна свеска Николајевих студија требало би да буде објављена у јулу 2023. године, ако Бог да.
Часопис Николајеве студије додат је у doiSerbia Репозиторијум — http://www.doiserbia.nb.rs/, као и у DOAJ: https://doaj.org/toc/2738-1072. Недавно је часопис укључен у базу ЕРИХ ПЛУС — http://kanalregister.hkdir.no/publiseringskanaler/erihplus/periodical/info?id=504200. Часопис Николајеве студије укључен је и у AtlaSerials PLUS® (Atlas PLUS®) збирку часописа Америчког богословског библиотечког удружења [American Theological Library Association] (https://www.atla.com/research-tool/atlas-plus/), а доступан је и преко платформе ЕБСКО / EBSCOhost Research Platform (https://www.ebsco.com/).
Извор: Николајеве студије
