У данима почетка свештеног периода свете и Велике четрдесетнице, из штампе је изашао 389. број „Православног мисионараˮ званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, који носи тему „Богопознање и богословљеˮ
На насловној страни првог броја у 2023. години налази се фотографија блаженопочившег протођакона Владимира Јарамаза (1980-2023), сабрата Саборног храма Васкрсења Христова у Подгорици, који се на празник Сабора Светог Јована Крститеља, 20. јануара 2023. године, преселио из овог пролазног у живот вечни и непролазни.
Презвитер др Оливер Суботић, главни и одговорни уредник званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, у свом уредничком уводнику под насловом „Од путника до песникаˮ, указује да је губитник само онај човек који изгуби вечност. Своје казивање о богопознању отац Оливер је утемељио на поуци преподобног Силуана Атонског који каже: Ако постоји светитељ, онда мора постојати и Онај који га је осветио.
„Истином и покајањем мењамо своје животе, Истина је Христос, а покајање доноси Царство небескоˮ, поука је јеромонаха Макарија (Имамовића), игумана Светоуспенске обитељи манастира Савина у Херцег Новом. У јануарско-фебруарском броју у рубрици „Беседаˮ доносимо беседу нашег новог сарадника оца Макарија, коју је изговорио у двадесет и прву недељу по Педесетници.
За рубрику „Хришћанска аскетикаˮ пише протопрезвитер др Никола Маројевић, парох при Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. У свом ауторском тексту под насловом „Ако Бога знаш… (Мк 9, 14-32)ˮ, отац Никола указује да човек није створен да буде потркалиште демона и демонских сила. Поред тога, аутор поучава да хришћани имају велику одговорност пред Богом и човеком, јер нисмо дошли да будемо земљи мед, него со.
У рубрици „Хришћанска етикаˮ објављен је ауторски текст катихете Бранислава Илића под насловом „У љубави нема довољних количина – љубав има својство бесконачностиˮ. Аутор подсећа да је љубав највиша и најдрагоценија врлина међу свим врлинама, те да је живот леп само када је прожет и осмишљен истинском јеванђелском љубављу. Своје слово о љубави аутор наведеног текста утемељио је на светитељске примере Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, који су речју и делима пројављивали љубав на коју је сваки човек призван.
На биоетичка питања у светлости православног богословља разговарали смо са протонамесником Драганом Поповићем. Отац Драган је читаоцима указао на важна биоетичка питања и позвао све читаоце „Православног мисионараˮ да се укључе у биоетичку проблематику, свако на свој начин, пре свега да се на адекватан начин информишу о овим важним питањима.
У рубрици „У дијалогу са атеизмомˮ објављен је теkст др Александра Милојкова под насловом: „Псеудо либерализам – идеологија палог бићаˮ. Наставак текста биће објављен у следећем 390. броју „Православног мисионараˮ.
Текстом под насловом „Богословље као искуство живога Богаˮ презвитер Владимир Пекић отвара тематски део овог броја. Отац Владимир поучава да је богословље увек плод богопознања, а да реч богопознање указује на непосредност Божјег присуства и човековог препознавања Бога.
Протонамесник Александар Јевтић у свом тексту који носи наслов „Везивање смртног са Бесмртним кроз богословље и богопознањеˮ, подсећа да су богословље и богопознање два плућна крила здравог духовног живота. Поред тога, парох краљевачки истиче да се на темељу смиреноумља као познања сопствене створености од Бога као Животодавца, рађа смирење као основни везивни елемент свих наших поступака који су усмерени према ближњима.
У тематском делу објављен је и текст схиархимандрита Авраама Рејдмана под насловом „Богословске истине нису философија, већ пут ка спасењуˮ. Превод ове беседе која је изговорена у другу недељу свете Четрдесетнице, са руског језика доноси Небојша Ћосовић.
Архијерејски намесник никшићки и парох при Саброном храму Светог Василија Острошког у Никшићу протопрезвитер-ставрофор мр Слободан Бобан Јокић доноси нам текст под насловом „Задаци савременог богословља на путу богопознањаˮ. Према речима проте Бобана богослов не сме да буде жртва свога гледишта јер он није појединац, он сведочи и учи друге да су удови једнога тела, чланови једне заједнице, где је сваки члан понаособ не само део масе, већ да сваки возглављује целину и целина је неотуђиви део свакога. Поред тога, отац Слободан Јокић подсећа да богословље мора постати и живљење и делање, те да оно мора бити одговор на жеђ за пуноћом знања, истине, светлости, радости, среће, слободе, покајања и смерности.
Тематски део 389. броја закључен је текстом наше сараднице Маријане Пилиповић која пише на тему: „Говорити о Богу и(ли) говорити са Богом.
Наша сарадница Радмила Грујић у рубрици „Вишедетне хришћанске породицеˮ доноси репортажу о породици Дринчић из Жаркова. Наведена породица у разговору за „Православни мисионарˮ поручује: Породичној срећи доприноси љубав и слога, смирење, заједнички моменти, да разговарамо једни са другима и поделимо сваки тренутак, било радости, али и туге.
Ненад Бадовинац пише о свом духовном оцу блаженопочившем игуману лепавинском Гаврилу. Ово је други део текста поводом пете годишњице од упокојења оца Гаврила који је био неуморни мисионар и проповедник благе вести Јеванђеља Христова.
У рубрици „Разговорˮ објављен је разговор са мр Смиљом Влаовић, нашом новом сарадницом која ће од следећег броја „Православног мисионараˮ водити рубрику „Трагом старих светињаˮ. У разговору који је водио катихета Бранислав Илић, мр Смиља Влаовић је говорила о свом досадашњем раду, са посебним освртом на до сада објављене књиге. У свом казивању наша сестра Смиља се присетила лика и дела незаборавног блаженопочившег проф. Предрага – Пеђе Вукића, који се пре неколико година упокојио у Господу у манастиру Острогу, где је и сахрањен на манастирском гробљу. Смиља је нашим читаоцима представила рубрику коју ће водити и кроз коју ће читалачку публику упознавати са древним и мање познатим светињама.
Рубрика „Из историје Српске Православне Црквеˮ доноси нам текст др Ђорђа Вуковића који пише о Стефану Душану и властелину Рудлу.
Јелена Јонић кроз рубрику „Света Земљаˮ приближава значај манастира Светог Пророка Илије који је и данас живи мушки манастир који припада Јерусалимској Патријаршији. Према предању на месту где се налази манастир зауставио је Пророк Илија бежећи од царице Језавеље на путу за Хорив.
У рубрици „Света Гораˮ др Немања Јонић пише о Светогорској области Провата, где се налазе најпознатије Светогорске келије Светог Артемија и келија Часног Крста.
Садржај овог 389. број „Православног мисионараˮ закључен је садржајним некрологом из пера катихете Бранислава Илића, а у спомен на новопрестављеног протођакона Владимира Јарамаза (1980-2023). Уз текст сећања на протођакона ангелског гласа, широког срца и дивне душе, објављена је у целости и беседа протопрезвитера-ставрофора мр Слободана Бобана Јокића коју је изговорио на опелу свог кума протођакона Владимира. Текст приказа овог броја „Православног мисионараˮ почели смо освртом на насловну страну и присећање на лик протођакона дома Спасовог у Подгорици, а завршавамо речима молитве за његову племениту душу: У ишчекивању нашег поновног сусрета у радости Царства небеског, молимо се да те Господ упокоји и подари ти Царство небеско! Вечан ти спомен, наш благовеститељу радости и човече љубави!
* * *
ИНФОРМАЦИЈЕ О НОВОМ БРОЈУ, КАО И ЗВУЧНИ ЗАПИСИ ПРОМОЦИЈЕ ЧАСОПИСА У МЕДИЈИМА, ДОСТУПНЕ СУ НА ЗВАНИЧНОЈ ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦИ ЧАСОПИСА: https://misionar.spc.rs/misionar.php?ARHIVA=389
* * *
Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе pretplata@spc.rs или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs.
Катихета Бранислав Илић,
члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ
задужен за односе са медијима
Катихета Бранислав Илић: Протођакон широког срца и ангелског гласа
Извор: Православни Мисионар
