Од 1943. до 1945. око 48.000 Јевреја који су живели у Бугарској спасено је из чељусти нацистичког терора, делом захваљујући потпредседнику бугарског парламента Димитру Пешеву, митрополиту Стефану, егзарху Бугарске цркве, митрополиту врачанском Пајсију и митрополиту пловдивском Кирилу. (потоњи патријарх), који је убедио тадашњег цара Бориса III да брани своје јеврејско становништво. Возови холокауста стигли су 10. марта 1943, али до планиране депортације никада није дошло.
Бугарска црква је неколико пута била номинована за Нобелову награду за мир и одликована за своју улогу у „Спасавању Јевреја“.
Ове године се навршава 80 година од тих судбоносних времена. Бугарски Свети синод је издао саопштење у част овог догађаја:
Љубљена чеда наше свете Цркве,
Установе бугарске државе и наша јавност 10. марта обележавају дан када је 1943. године, у најмрачнијим часовима Другог светског рата, када његов исход није био нимало јасан, наш народ заједничким залагањем зауставио депортацију наших сународника јеврејског порекла, бугарских Јевреја, у нацистичке логоре смрти.
Улога Бугарске православне цркве у овом делу никада није заборављена и увек је истицана, посебно од стране јеврејске заједнице, на чему смо им захвални. Дакле, нема потребе и не приличи Цркви да указује на сопствене заслуге, а још мање на чињеницу да је у одређеном, тешком историјском тренутку деловала на једини могући начин за њу, наиме, у складу са налогом православне вере.
Истина је да када је у ноћи 9. на 10. март 1943. године митрополит Стефан тражио хитан састанак са државним врхом да изрази негодовање Цркве због предстојеће депортације, а митрополит Кирил је затворене Јевреје ставио у школу у Пловдиву и рекао стражарима да ће, ако буду узети, поћи са њима, то нису изоловани чинови грађанског поступања, већ резултат систематске, чврстог става Светог синода. У складу са хришћанским учењем и хиљадугодишњом праксом толеранције, емпатије и љубави, Бугарска православна црква је увек одбијала сваки облик антисемитизма, расне или верске мржње према представницима јеврејске заједнице, као и начелно према сваком човеку. Већ при доношењу антисемитског Закона о заштити нације, у записнику Светог синода из 1940. године чују се упозоравајуће речи бугарских архијереја: „Бугарска православна црква, која проповеда међу нашим народом спасоносну истину и заповест нашег Спаситеља да смо сви чеда Оца небеског, не може а да не скрене пажњу на чиниоце који су одговорни да овај предлог закона, у неким од својих указа против Јевреја-Израиљаца, садржи одредбе које се не могу сматрати праведним. ... Сваки човек и сваки народ морају бити заштићени од опасности, али се у овом оправданом подухвату не сме дозволити неправда и насиље над другима.”
И опет: „Питање нашег односа према Јеврејима је јасно. Ми смо хришћани и као архијереји свете Бугарске цркве не можемо а да не стојимо на тлу Светог Јеванђеља и Христовог учења о једнакости свих људи пред Богом, без обзира на порекло, расу и културу. Дакле, морамо се заузети за Јевреје.”
Свети Синод је овај став изразио још 1940. године, а свој најживљи израз нашао је у поступку од 9. до 10. марта 1943. године, услед чега ниједан Јеврејин који живи на територији канонске епархије Бугарског егзархата у то време није послат у логоре смрти на истребљење.
Ова акција не би била могућа да бугарски народ није био оцрковљен, да није био чврсто уједињен око својих митрополита, да није био тако јак глас Цркве, јер је то био глас верних, христољубивог и човекољубивог православног бугарског народа Божјег. Нико други, а то је Бугарска православна црква, није у свом народу неговао снагу и одлучност да се супротставе злу – особине које су манифестација њихове припадности хришћанској вери и њеним вредностима. Снагу вере показао је народ, предвођен архијерејима своје Православне цркве, у леденим данима 1943. године, и својом вером спасавао своје сународнике Јевреје. Народна снага је немогућа без православне вере, а ово је веома важна лекција коју данас сами морамо да научимо из случаја 10. марта, каже се, између остало,г у изјави Светог синода.
За наш портал превод са енглеског приредила:
проф. Сања Симић де Граф,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
