У вртлогу недавних догађаја, важно је зауставити се и одредити главну ствар за себе.
За свакога је данас примарни задатак да не изгуби себе, да не искриви саму суштину наше православне вере, а самим тим и спасења, да не збаци свој крст. Важно је сачувати корене, традицију, наслеђе, без којих је немогућ духовни раст, као што је немогуће да било која биљка живи без корена. Када негирамо себе, престајемо да постоjимо. Сваки уступци и слабости непријатељи ће узети здраво за готово, сви ови уступци ће довести до још већих уступака, а као резултат — и до издаје самих себе.
Речено је: „Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао“ (Лк 10,16).
Свети Оци су завештали јединство. Исповедници који су прошли кроз лонац прогона совјетског терора подстицали су вернике да носе свој крст до краја. Тако је Лука Кримски писао: „Нема тежег греха од раскола и поделе Цркве Христове. Тако су говорили сви велики светитељи... Могу само да вас молим, као што је молио свети апостол Павле, чувајте се ових грабљивица, чувајте се оних који изазивају расколе, никада не идите на њихове састанке – иначе ћете се отровати њиховим отровом".
Светитељ је рекао да се речи Јеванђеља утисну у наше мисли, а Крст Христов у наша срца, ако су верни.
Црква није земаљска служба, није предузеће, није фирма. Ово је метафизика. Земаљска Црква и Небеска Црква сачињавају један живи организам. Овде не важе земаљски закони и законици. Овде све функционише другачије. Морамо изнова и изнова објашњавати елементарне ствари. Манастир је породица оних који се одричу свега што је важно обичном земаљском човеку, оних, коме су потребни посебни услови да би се даноноћно молио. За време монашке хиротониjе, човек узима друго име, умире за свет и проба анђеоски лик. Зато су пустињаци избегавали људе. Ожењени свештеник не носи бурму, јер је верен за Христа.
Људи који су далеко од Цркве покушавају да све уреде по сопственом схватању. Али Цркву се не може мерити својом мером. Шта и кога циљате? И онда се чудите да се свима нама дешавају страшне недаће: ратови, катаклизме. Уосталом, на крају ћете се сви ви, без изузетка, уверити да је то тако!
„Сви ви, сви који верујете у Њега, позвани сте од Христа да идете за Њим, узимајући на себе Његово бреме, Његов јарам. Не бој се, иди, иди храбро. Не бој се оних страдања којима те ђаво плаши, спречавајући те да идеш овим путем. Пљуни на ђавола, одагни ђавола Крстом Христовим, именом Његовим“, поучавао је Свети Лука Кримски.
Митрополит Антоније (Паканич)
Извор: Рravlife.org
