Житије свете Марије Египћанке је ода и похвала покајању. Покајању као благослову Божијем, да неко може коренито да промени свој живот. Да од разбојника као Мојсије Мурин, постане светитељ; да од цариника као Матеј, постане апостол Христов; да гонитељ Цркве Савле, постане Павле, учитељ народа; и да од блуднице постане светитељка, као Марија Египћанка. Све је, дакле, могуће покајнику - и будући разбојник рај да задобије, и као Закхеј четвероструко да се покаје. Зато не судимо никоме пре времена, јер је Бог тај који свакоме одређује времена покајања.
Житије свете Марије Египћанке је једноставно. Млада девојка из Александрије, која је живела по законима тела и греха, долази са ходочасницима у Јерусалим да се поклони Светим местима. И нека јој сила није дала да уђе у цркву – Гроба и Васкрсења Христовог, док се не покаје. Житије каже да јој је то покајање подарила Пресвета Богородица пред чијом се иконом молила. Шта се догодило у њеној души, то сам Бог зна. Једино што ми знамо, јесте да она потом излази из цркве Васкрсења, као нови човек, као нова личност, покајница и одлази право у Јорданску пустињу. Ту ће провести скоро педесет година живота, у највећим аскетским подвизима. То је било њено покајање. Без икакве задршке, нити премишљања, црква – пустиња. По томе је житије свете Марије Египћанке другачије од многих житија светих и јединствено је у читавом Православљу, а и хришћанству уопште.
Живот у пустињи, слично старозаветним пророцима светом Илији, светом Јовану Крститељу и светој Петки. Суров подвиг, пустиња, без хране, дању претопло, ноћу хладно, дивљи зверови и демони. Бог и човек. У том амбијенту је живела велика покајница света Марија Египћанка све до своје блажене кончине, када ће по промислу Божијем, доћи преподобни Зосима да је причести. Он ће од ње чути њено чудесно житије и видети како она пре светог Причешћа ходи по води реке Јордана, као што је некада ходио Господ на Генисаретском језеру. Бог је преко преподобног Зосиме открио плодове искреног и дубоког покајања и житијем свете Марије Египћанке обогатио целу Цркву. Ево, и ми сада у Петој недељи поста, ако смо се духовно уморили, сетимо се житија ове дивне светитељке и устаћемо као нови, оснажени да ходимо даље ка празнику Васкрсења.
Када читамо оваква житија, као што је житије свете Марије Египћанке, светог Јована Лествичника, Марка Подвижника, светог авве Антонија, светог Серафима Саровског и многих других, прво што нам долази на ум је питање, да ли је могуће и данас тако живети. Колико данас разбојника, колико блудница, колико злочинаца и нељуди, али нема покајања. То је трагедија нашег времена. Христос је исти јуче, данас и сутра. Он је наш Отац небески, који призива све на покајање, зато је и дошао на овај свет, али мало нас има који му искрено приступамо, као блудни синови и кћери. То је отуда што смо више загледани у свет него у Христа. Огледајући се у свету и у другим људима, мислимо да смо добри, јер по слабости друге видимо као грешне и тако умирујемо своју савест. А друго је потребно. Потребно је огледати се у Богу, у Христу и у Његовим светитељима. И ево нам од њих покајања, а у њему и нашега спасења и спасења читавог света.
Епископ Фотије
Извор: Епархија зворничко-тузланска
